Učitelj

"400

ракије — памћење је врло тешко и тромо у деце; деца су заглупљена алкохолом и врло тешко уче читати и у 12. години старости. Све ово нарочито унех у ово предавање стога, што је нама свима познато, да и овај наш крај по _мало личи на северне округе Француске, на Бретању и Нормандију, јер и овде МЕРЕ поје децу, па и одојчад ракијом о славама, свадбама... |

Кад нам памћење откаже услугу и представа се и покрај напрезања наше воље не поврати више у нашу свест, тада ми кажемо: представа је заборављена (Јерузалем). Свака представа — наставља даље Јерузалем — у нашој свести оставља траг, диспозицију која може бити јача или слабија, и није ништа необично, шта више је сасвим природно, да таква диспозиција не остаје вечито, но да пре или после ишчезава. Ишчезавање диспозиције је управо _ потпуно заборављање. Но, неки психолози тврде да ни једна представа добивена после 4. или 5. године, не може бити сасвим заборављена. Она може само за неко време, краће или дуже, бити потиснута из наше свести другим јачим представама, а чим те јаке представе ослабе појављује се та заборављена представа у нашој свести. Неке се заборављене представе обнављају у свести у сну, неке у болести (бунцање), неке пак чак из детињства обнављају се кад човек остари, кад човек почне живети чулним, дечјим животом. „Подетињили се“ — каже се за старе људе, јер им је тада у свести круг представа и КОН као у деце.

Најзад, да споменемо овде и мнемонику и мнемони“ чаре. Бакић (Општа Педагогика) наводи да је мнемошехничко памћење тј. задржавање и репродуковање представа у свести помоћу: слика, цртежа, мапа, речи, цифара, гласова, слова — врло важно за памћење. Тим се средствима. боље памте и изазивају поједине представе у свести — као што прости људи чине: чвором на марами, рабошем и др. Но мнемоничари су се — у тежњи да памћење што више олакшају, да за добро памћење измисле некаква. правила и законе — изгубили, јер су се увукли у некакве форме и формуле, чије памћење у самој ствари отежава памћење, јер је теже упамтити њих, но саму ствар. Од како је Пси“ хологија пошла другим путем, емпиричким путем, од како