Učitelj

742

носити списе у рукопису; није било наређено да се тога пута поднесу списи само штампани.

У Учитељу, на споменутом месту, тврди се да је било наређено да се не смеју подносити списи у рукопису !!!

Г. писац наводи да су референти читанака за основну школу узалуд саветовали Гл. Просвет. Савету да не гази правила, која се нису „била ни охладила“, али — он их је ипак погазио за љубав | нашу!!! Тако је хтео председник Гл. Просв. Савета!! — Овако је писање свакако морално, кад је рад Гл. Пр. Савета, према г. писцу, неморалан !!! |

2. На време су поднели на стечај своје уџбенике многи писца, На време је поднела Државна Штампарија уџбенике, који су њена издања. Међу њима су биле и читанке за ПЦ, Шију р. осн. школе. На време смо поднели и ми нашу читанку за П р. у рукопису.

Није на време поднео своју читанку за П р. у рукопису сад. .

пок. Ћосић, који је онда био учитељ у подринском или у пожаревачком округу. Он је свој састав поднео на три месеца доцније, биће крајем јануара 1904. год.

Да би утакмица била већа, да се не би првопотписаном пребацила заинтересованост и да зато хоће да спречи да се с његовим радом не такмичи и рад једног учитеља, он је молио г. Министра да се и Ћосићев рукопис упути Гл. Пр. Савету, уверен да од тога

неће бити штете за општу ствар. Предлог је г. Министар примио, "и тако су на стечају за П р. биле три читанке, једна штампана и две у рукопису.

8. Референти, који су прегледали читанке, утврдили су: 1. да читанка П. р., државно издање, није добра; 2. да би Ћосићева, кад би се примила, била у главном ново издање оне која је била државно издање, и 3. да је наша боља од обе споменуте, али нису предложили да се она и прими, већ да се распише нов стечај, а да се и даље употребљава она која је државно издање. Лу РлаНр. Савет није пристао да одбаци бољу књигу а да као уџбеник остане она лошија.

_ Сваки ће видети да је овде Гл. Пр. Савет урадио сасвим паметно, за кога у осталом не може ни бити обавезно. мишљење референата, особито кад је оно овако очигледно погрешно.

Овде додајемо још и ово: кад се ово питање свршило у Гл. Пр. Савету, причао је г. Момчило Иванић, проф. и референат читанака, првопотписаном да је он говорио другој двојици референата да треба предложити нашу читанку као најбољу за државни