Učitelj

65

Рт. Р. Соћи: бСепшћеђетесипстеп папа Кгапкћењеп, ВегИп, Уогеј. 4. ЛУ. зјаддат(: А ду ој ће Етобоп, у: Јопгла!ј ог Хептојосу. Гопдоп. 5. К. 4' Ајоппез: Кбје де зепзаНопз шфбетпев дапз Јев етоћопв еђе. Кеупе рћЛоворћупе.

Први је рад нарочито подесан за новајлије. Изнета је на, крају. исцрпно литература о осећању. Писац је у њему покушао крптички да испита дотадањи рад, зато се нарочито задржао на, делима Јатвз-а, Гапре-а пи Гећтапп-а, трудећи се, у продужењу, да утврди, како се физполошки карслат осећања пријатног и непријатног налази у нутритивној измени живчаног ткива и крви, и да карактер ове измене материје зависи од излученог квалитета п квантптета, токсина. —

Оз

= СВРШИЋЕ СЕ —

Б) КРАЋИ ПРИКАЗИ

Шмајлови описи животињских врста саопштио Милан М. Томић проф. (О. 353. сл. у тексту и 1 таблом у боји. Београд. Државна штампарија 1907. Цена 4.50 у (полутврдом повезу 5 дин).

Јестаственичка настава, а нарочито настава из зоологије и ботанике, на путу је коренитог преображаја. На место једностраног сувопарног описивања п класификовања данас се тежи да се овом наставом упуте ученици свестраном посматрању и разумевању јединака п природних објеката, узајмичном односу и зависности појединих чланова неке целине према њој као и целине према члановима п морфолошко физиолошком изучавању организма.

Рт. Ото Шмајл, писац ове књиге, јесте један од угледних поборника за изучавања јестаственице по овом биолошком правцу и тога ради је привукао пажњу многих педагога. Он је у својим описима животињских врста изложио не само метод него п формулисао принцип изучавања животињеких врста уневши захтев да се животињски биолошки односи разумеју из њене околине где живи а диференције п карактеристике органа њених изводе из начина живота, радње и кретања њихова.

У својој опсежној расправи: „Џђег де КеГогтђевтеђипреп ап! дет Сеђјеје дез пабигрезенећећеп ОлпбеглећЕв“ оп је изложио опширно разлоге зашто треба, природњачка настава да буде биолошког каракгера, пи бацио критички поглед на систематско опи-

УЧИТЕЉ 9