Učitelj

496 УЧИТЕЉ

Исто је тако апсурдно тврђење да интернационализам хоће да сруши народности. Писац не зна да интернационалисте хоће да сруше експлоатацију људи, која се у име народности и „патриотизма“ врши од стране сувремених „патриота“. дакле експлоатацију народа а не и саме народе, а то двоје није једно исто. Интернационалисте знају да кад би се једноме народу одузео језик, правни односи, обичаји, религијовна осећања, онда би се дотичном народу одузела средства за живот до којих је он дошао у борби за опстанак, и он не би могао даље екзистовати. Зато они и не раде на укидању народности а то могу тврдити само конфузни људи без икаквога знања и разумевања предмета 0 коме пишу. Но место свакога разлагања да наведемо изјаву 0 томе предмету француских интернационалиста Крепена, Дерера, Ферула, Геда, Лафарга и др.: „Интернационализам није ни понижавање ни жртва отаџбине. Када су се образовале отаџбине, биле су оне први и потребан корак ка јединству човечанства, коме и ми тежимо; па и интернационализам, чедо модерне цивилизације, представља само један нов, неизбежан корак ка том циљу...

Пристајући уз интернационализам, који је неопходан за потпуни развитак човечанства, нико не престаје бити патриота, исто. онако као што при крају прошлог века нико не престајаше бити Провансалац, Бургонац, Фламанац или Бретонац, постајући Француз. Напротив, интернационалисте се једино и могу назвати патриотама, јер они једино и воде рачунао многоструким условима, у којима може и треба да буде осигурана будућност и величина отаџбине, свих отаџбина, које су од противника постале солидарне“.

3. Досадањи правци образовања женскиња у нас.

У овоме одељку писац се бави испитивањем досадањих праваца образовања женскиња код нас и налази дају главноме има, два правца: „Први правац може се узети као самоникао, он је: домаћи, традиционални, други је пресађен и вештачки унет, па је вештачки и култивисан“ (стр. 25). Према томе постала је нова и стара жена и „оне две ратују до истребљења“. Прва побеђује“ јер њој „све иде на руку: просвета, мода, култура ит,д. док старој жени нико не пружа руку помоћи, нити ко хоће да укаже на њене врлине, те тиме изазове бар саучешће према њој“ (стр. 25).

Зашто је то тако и зашто се српеки народ показује „неза-