Učitelj

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД ; 497

хвалан“ према својим мајкама писац нам пишта не. објатњива. Али, чипш ми се, он тај задатак није себи пп поставио, а и како би кад у оваквим питањима пишчева :деолеогија ништа не вреди па ма како се ми прелемагали и изазивали саучешће према свему што пропада. Ми смо се у ово; критици па једном месту дотакли овога питања те на овоме месту велимо само толико, да стара жена изумире, али не зато што то помаже мода и просвета его зато што је скоро потпуно изумро стари начин газдовања услед чега се јавља и нова просвета, мода, култура па п жена.

У овоме одељку писац расматра образовање женскиња, које је ово од школе добило. Виша жепска школа вел: ол, главним делом спремила је учитељице и пије ишла у учитељице само она која није хтела.“ (стр. 26). Женскиње по, гимназијама добијало је исто образовање као и мушкиње У тој школи женска је учила религију, српеки језик с књижевношћу, и торпију но све паопако да је школа женекињу „проширила видокруг, развила укус, али му није култивисала у потребној мери унутрашњу страпу срца ин дуте, пије га упознала, ни упутила па упутрашњу страну живота и оно се занело спољашњом. Можемо сад викати колико хоћемо против спољашњости, једно је пстипа да је опа природна последица другога, рада џш утицаја школе.“ (стр. 27).

Апетрахујући факат да је сасвим апсурдно тврдити да је пажња на спољашност последнци саме школе а вичега другога више вредно је било да нам је писац показао како се могла култивисати „упутрашња страна срца п душе“, како се могло женскиње упутити на „упутрашњу страву живота“ кад он иначе потребује што више конзерватизма с којим мисли дочекати бујицу западне колтуре!... Без тога ово остају само фразе, фразе без смисла п икаквог оспова, тупаве фразе једнога конфузпог човека, који сваку душевну и друштвену појаву тумачи наопако.

"К, Како треба да буде образовање наших женскиња

Према наслову и садржају претходиога одељка писац нам је у овом одељку требао изнети мисли о васпитању како га оп замишља, а ја држим да би имало људи, који би те мисли прпхватили и остварили. У ово је веровао (ваљда!)-и писад, јер иначе не би имало смисла ни писати ову књигу. Но од свега тога пема ничега. Писац до половине овога одељка парафразира претходни одељак негирајући успехе образовања у прошлости и долази по-

УЧИТЕЉ ЈЕ