Učitelj

498 УЧИТЕЉ

нова до закључка, да: „образовање женскиња не треба да буде овако, како је до сада било, то би била полазна. тачка,“ (стр. 29). Кад човек то прочита као и негирање свакога успеха досадањега школовања човек се са правом нада, да његово даље разлагање буде круна свега досадање разлагање, без чега нема смисла ни оно прво. Но овде као и на многим странама ове књижице нада превари читаоца. Јер место свега разлагања како треба да буде образовање наших женскиња — што би одговарало наслову одељка __ писац нам само казује време, до којега треба да се заврши образовање — али како оно треба да буде о томе нема ни речи. Писац статистиком доказује да „просечна година удаје јесте 19 пуних или другојачије речено у 20 год.“ „Према томе образовање треба удесити тако да женска заврши своје образовање са 17 годином. Две године има да јој остану „за спрему“ и „за извођење“. Но узалуд се читалац труди да нађе одговора на питање — које

је писац сам истакао — али одговора нема па нема. Ми смо тражили томе узрока али га нигде не нађосмо — изузев ако томе

није узрок „ужасна сиротиња мисли“ пишчевих.

5. Завршетак

Писац признаје да би са горњим насловом могао да заврши свој рад али он у овоме одељку хоће да унесе и неколико своја. размишљања о питањима, која је третирао. Мало је чудновато да писац није могао та своја размишљања унети онде, где им је зчад било место, него у „завршетку“ — но ми ћемо се у главноме само регистровати јер и не заслужују већу пажњу.

Има ту свега и свачега али обично ничега новога од онога што читалац срета на претходним листовима ове књиге. Ту има поновних тврђења да „данашњи женски покрет, познат под име ном еманципације или феминизма има као крајњи циљ да разруши породицу.“ (етр. 32). Има мало новијих и философском одећом заогрнутих старих апсолутно бесмислених фраза: „Нама се чини да материја може господарити над човеком у кога је изумрла животна енергија, у коме нема ни срца ни духа. У живота здрава и снажна духа има да влада над материјом, и да је као сваку мртву ствар меси и дотерује према својој вољи и свом нахођењу“ (стр. 32). Ми држимо да другојачије и не могу мислити сити хришћански етичари о покрету женскиња, који у себи има милионе, који траже слободу а не ропство — и да је то сасвим