Učitelj

ПРЕД ПРОСВЕТНОМ РЕФОРМОМ 25

на место које им по њиховом узвишеном позиву и приличи. Не може се рећи, да је тиме све учињено ва школу и њене раднике, али је за онд. време и прилике тиме учињен знатан напредак, управо више него за свих последњих 20—830 година. Други закон којим су унесене знатне реформе у живот наше школе закон којим су створене продужне — грађанске — школе, чија је вредност неоспорна — јесте онај под г. Андр. Ђорђевићем. Ни један закон са тако крупним реформама није изазвао тако велику буру и негодовање против себе као тај. И појмљиво, човек који уноси тако знатне и крупне реформе у живот наше школе заборавио је извршиоце тих реформи — учитеље (и професоре) пи понизио их дотле да су ови завидели и сеоским бировима на њиховој сталности. Просветним раденицима, који треба да су светило народно наметнуте су нове дужности (што они увек и радо примају на своја плећа) а одузете им т. р. све политичке и грађанске слободе, које и најобичнији медиокритети друштвени траже и имају. Заборављало се, да само слободни људи стварају чврсте карактере и слободне грађане а робови — робове. Управо није се заборављало, већ се с планом тако радило, због чега су се против тога закона и узбунили скоро сви просветни раденици и због чега је, напослетку, морао пасти и тај закон а са њиме и све лепе новине које су унесене у живот наше школе. То су, може се'рећи, два закона којима су унесене најзнатније реформе у нашу осн. школу ; сем њих било је ваздан других који нису од великог значаја а може се рећи, да је сваки министар сматрао за довољно ако изда масу расписа, који су често пута кочили напредак школе. Радило се у већини случајева без плана, без системе, од ока, без дубљег. проучавања живота школиног и њених потреба, једном речи: правили су се експерименти са школом а не за школу. И отуда данас влада код нас т. р. читав хаос, пометеност у школи. Поставља се надзор који нема у својим редовима људе (изузимајући неколико светлих примера и добрих раденика) који би имали шире погледе на школу, њен живот и њене потребе, људе који. кретали про„свету напред, већ обичне учитеље који су у стању само разбити оне лепе наде које се полажу на установу сталног надзора, који ће тиме бити дискредитован. Све, као што рекох, без плана и све завијено копреном канцеларијске тајанствености, а учитељи слежу раменима кад добију те чудновате расписе, слежу, чуде се, ћуте и трпе. А школа пати, пати друштво, пати држава. Школом а тиме и њеним раденицима су незадовољни сви; рад