Učitelj

бо У ЧИ ТЕ ЈБ

браћу учитеље из Југословеније, и створисмо организацију југословенских учитеља, која, жали Боже, због извесних политичких прилика, не показује видне резултате, али је „пламен укресан“ те ће време донети и боље плодове.

За овим 1907. године долази наша посета Љубљане, а после овога 1908. године наше учешће на конгресу словенских учитеља у Прагу.

Све ове посете: било појединачне или корпоративне, доказују, да наше учитељство правилно цени моћ зближавања и одр. жавања, братских и другарских веза са словенским учитељством, и да се од таквих веза могу само користи за школу ишчекивати.

Продужујући рад над зближавању са словенским учитељством, у духу наше организације, Учитељско Удружење радо се одазвало позиву централе Управе Савеза словенског учитељства, у Аустрији, те изабрало мене и мога поштованог друга г. Јов. П. Јовановић учитеља у пензији, да на општем скупу словенског учитељства у Лухачевици (Моравска) представљамо наше удружење као његови делегати. Мени је овим избором указана велика част, што радо и искрено празнајем, а у исто време радовао сам се и радујем се, што је, пао избор и на г. Јовановића, који је увек био велики поборник братских веза са словенским учитељством, и који је већ, досадашњим радом, успео да те везе учврсти својим походама скупова и састанака братских нам колега из Хрватске, Словоначке и Ческе,

Пошто је г. Јовановић заузет општинским пословима, као председник ошштине крагујевачке, то смо се споразумели, да ја у име његово и моје Учит. Удружењу поднесем извештај о конгресу у Лухачевици и нашем путу по Моравској.

1 Из Београда у Лухачевицу.

Пошто смо, на дан раније, променили наше динаре за круне, снабдели се цигаретама, извадили пасоше и уредили наше путничке торбе, кренусмо се, брзим возом, 7. августа у 5,42 часова пре подне. У Земуну смо чекали око пола часа, док су нам визирали пасоше, по већ уобичајеном реду; нек се зна да улазимо у монархију, која се радо представља Европи као носилац културе и доброг полицијског реда!

Мој друг Јова добар је есперантиста, и благодарећи знању тога новог језика, упознао се, на путу од Земуна до Инђије, са једном енглеском породицом, која је чак из Лондона потегла на, Балканско полуострово, један дан бавила се у Београду, а сада продужује пут на Цетиње да види проглашење црногорске краљевине. (Наставиће се) · Мит. Стевановић.

учит. ·