Učitelj

=

РИСТА К 91

"ЕИСТАК

ТРИ ДАНА У МОРАВСКОЈ.

— ИЗВЕШТАЈ СА СКУПШТИНЕ САВЕЗА СЛОВЕНСКОГ УЧИТЕЉСТВА У ДАУСТРИЈИ ДРЖАНЕ 10. АВГУСТА ОВЕ ГОД. У ЛУХАЧЕВИЦИ. —

Правила нашег Учитељског Удружења, поред осталих циљева истичу стварање, јачање и одржавање братских и другарских веза између свега српског, а по могућству и словенског учитељства. И ако је ова одредба ушла у правила тек 1905. године, ипак је она као идеја живела у срцима многих наших учитељских ветерана још раније, па је, с времена на време, и остваривана. Било је доста наших учитеља, који су, нагнани вољом за усавршавање, одлазили на скупове наше српске и словенске браће, у Нови-Сад, у Хрватску, у Оловеначку, у Ческу; који су посећивали школске изложбе наше словенске браће, да би њихов напредак оценили и, упоредив га с нашим, изналазили погодне начине да наставу уздигну на већи степен савршенства а тиме и углед наше школе појачају.

То су радили појединци, о своме трошку и својом вољом, што је заиста за поштовање, јер су они подносили материјалне жртве ради општих просветних интереса. И ако ове посете нису носиле на себи званичан тон, ипак су оне од значаја за међусобно упознавање словенског школства и националних прилика д тичних словенских народа. А то упознавање, поред тога што

проширује круг идеја, оно још и зближава народе и сталеже.

Старије колеге памте да је било у прошлости нашег удружења момената, кад су се братске везе са српским и словенским учитељима манифествовале врло интензивно. Треба се само сетити одласка наших изасланика на скупове наше браће српских учитеља у Нови-Сад и Бечкерек, па доцније и у Сарајево. Сетимо се и учитељске скупштине у Шапцу 1891. године, кад смо први пут ступили у братинску везу са браћом из Хрватске и упознали узорите и вредне учитеље њихове: Деворина 'Трсетењака, Ј. Кирина, Мил. Кобали, Цигановића и друге. Треба се опоменути нашег одласка на учитељску скупштину у Загреб 1892. године и братског дочека од стране наше тамошње браће хрватских учитеља, међу којима тада први пут упознасмо неумрлог борца братске српско-хрватске заједнице пок. Ив. Филиповиђа. Одмах идуће 1903. · године долазе на нашу скупштину, у Београд, многа наша браћа колеге из Ст. Србије и Босне, из Хрватске, Срема и Баната, те се тако још више појачавају везе и међусобна познанства, а све на корист школе и народне просвете.

0 прослави 25. годишњице нашег Удружења. 1906. позвасмо

конгрес учитеља из свих српских покрајина, позвасмо и нашу