Učitelj

НАРОДНА ИСТОРИЈА У ВАСПИТНОЈ ШКОЛИ 107

Нова премиса: У државама браће Немањине пак није тако; тамо је народу тешко, па шта ће народ отпочети да ради“

Закључак: Народ отпочиње да се сели у државу Немањину, јер му је тамо било боље.

Нова премиса: Каква ће да буде онда Немањина држава, када се у њу многи доселег

Закључак: Она ће да постане многољудна, ти људи ће да раде дате им баштине, обогатиће се, па ће и држава да буде богата.

Премиса: Тако његова држава напредује, а државе браће његове #

Закључак: Њихове ће државе ударити у назадак.

Премиса: Па како је могло да буде браћи његовој

Закључак: Њима је било тешко и с тога се састану да се договоре, шта да раде. И тд.

Кад би тако завршили одељак, онда ученик отпочиње скупљати све закључке своје у једну сукцесију: „Немања је лепо управљао својем државом: подизао цркве, ослободио народ многих дажбина, ослободио себре и дао им баштине. Овештеници су га, за то хвалили, а народ волео. Тако није било у државама браће његове, те је с тога отуда народ бегао у државу Немањину. Тако је његова држава била, све многољуднија и богатија. То се није допадало браћи његовој, те се скупе на договор, шта да раде.“ ИТ

Код развијања ученици сами састављају градиво низом својих закључака, и ако ти закључци нису у строгој и прецизној логичкој форми. Па не само што су аутори свога историјскога, _ знања, већ сама находе из свога речника и богаства реченичких облика спилисшичку одећу тога знања. Деца су дакле и у погледу садржине и у погледу језичне форме њиховога. знања продуктивна, оригинална: док су код причања (чистог учитељевог излагања) па макар оно и испуњавало све погодбе пластичног причања, ученици духовно рецептивни (примаоци), а у погледу стилистичком — они подражавају склопу реченица и осталим техничким средствима изражавања учитељу, који је пре њих дотично градиво излагао. Осећање духовне активности је силније код развијања, и ако оно тече много спорије, него ли код причања. Када би чисто излагање био једини облик духовнога саобраћаја између наставника и ученика, то би претила опасност, да се у ученику развије диспозиција пасивног примања, а не активне продукције духовне, стилистичког подражавања, а не оригиналности у изражавању. С тога тај облик ваља употребља-