Učitelj

108 УЧИТЕЉ

вати наизменично о осталим, а не искључиво. Добра је страна пак тог облика: брзина; дакле уштеда у времену.

Рђава. страна развијања, сем захтевања дужег времена, јесте у томе, што се она, ако наставник нема потребне обазривости, може да изметне у карикатуру развојне наставе, те да у место закључивања дође погађање и нагађање или бескрајно набрајање. Премисе морају бити такве, да из њих следује неопходно онај закључак, који се тражи. Даље, развијање је тешко, ако се претходном анализом духа учениковог нису репродуковале све представе потребне за развијање новога градива и ако наставник није у стању да се спусти на учеников психички ниво, већ очекује закључке, за које ученик још није способан.

Трећи облик је, ако не допустимо да буде аутор (творац) градива ни учитељ (као код чистог излагања), ни ученик (као код развијања), већ неко рећи. Тај трећи је савременик догађаја. Дабоме, за тај рад су нам потребни списи савременика, приређени као историјска читанка извора, у коју би н. пр. за српску историју ушли летописи попа Дукљанина, живот Ов. Симеуна од Св. Саве, житија Архиепископа Данила, мемоари проте Матеје Ненадовића и тд. из различитих епоха народнога развитка. Уз то долази и народна епика, у којој су наслеђем сачуване успомене оних генерација, које су у појединим историјским догађајима суделовале.

Особити је интерес код читања извора у ономе веровању у истинитост догађаја, које се придаје само излагању савременика, самих догађаја. Иначе је читање извора слично с чистим излатањем: и ово је излагање, само не учитељево, нити учениково, већ неког трећег. Од осећања активности имамо овде слично осећање ономе, које има историк, када испитује и тумачи догађаје и у толико је читање извора у том погледу, над обичним чистим излагањем.

Т. Када се један одељак градива методске целине ма којим од ових облика. пређе,. онда се једним насловом (речју или реченицом) маркира на табли, па се онда пређе на понављање тога, одељка. То је понављање у правом смислу понављање само ако омо одељак предавали чистим излагањем ; ако смо га пак прешли развијањем, могло би се назвати скудљањем или низањем, јер то није ништа друго до сукцесивно прибирање закључака својих из тока самога развијања; а ако смо пак тај одељак градива прешли читањем више извора, онда је то понављање сливање чињеница