Učitelj

110 У ЧИТЕЈЉ

У том циљу, чак и после развијања, може учитељ деци, једино ради стилистичког угледа, изложити цело градиво методске јединице. УУ том случају наставник би садржину развијао, али је форму показао чистим излагањем. Али је могућно да се и форма развија : када ученици, руковођени наставниковим питањима, сами проналазе средства изражавања и дикције. У том случају се ученици осећају творцима свога стила; међ њима је тада у тој фор: малној страпи и већа разнородност и оригиналност, јер сваки индивидуално поступа, пошто није везан за облик учитељевог чистог излагања, као што је то случај, када учитељ чисто излаже.

Главно је: понављање појединих одељака бива после обраде сваког одељка понаособ. Када се пак заврши обрада целог емпиријског градива једне методске јединице историјске наставе, тада се изврши прво сирово понављање целога градива, а када се оно попуни, тада бива и пречишћено понављање. У почетку увек понављају бољи ученици, али се после све више позивају и лошији, док напослетку не узмогну сви да понове дотично градиво тј. док знање тога градива не постане разредно (т.ј. знање целога, разреда, а не само појединих обдаренијих ученика, док се други запостављају). -

8. Градиво једне методске целине је, парочито историјске наставе у старијим разредима, веома опсежно. После прве обраде може се постићи да ученик потпуно и пластично изложи обрађивано градиво; али ваља знати, да се такве методске јединице ређају једна за другом током историјске наставе. Потребво је, да свака методска целина не буде за себе, одвојена од осталих, већ да све скупа представљају посшање садалњице. С тога, настаје потреба, да се обрађено градиво многих јединица слијеу један сукцесивни низ, и ако је у обради рашчлањено у многе методске целине. Али је то сливање немогућно у оној опсежности, како се, због потребе детаљисања, догађаја ради утицања на срце учениково, оне први пут обраћују. С тога се сада, када је детаљном обрадом тај утицај на срце већ извршен, када се довољно јасно схватиле социјалне представе и конкретне каузалности догађаја, отпочиње градиво сгушњавати разноликим прегледима, генеалогијама, кронологијом и т д. да би се тако збијено лакше прегледало и довело у везу с низом дотле пређенога историјскога градива. Тако шематизовано градиво олакшава памћење целине историјскога градива, из које се увек можемо спустити у репродукцију детаља појединих догађаја, ако би смо желили