Učitelj

НАРОДНА ИСТОРИЈА У ВАСПИТНОЈ ШКОЛИ 1418

васцели живот: приватни и државни. Такви су н.пр сви подаци о начину живото, стану, одећи, храни, занимању (Н. пр. соколари), облицима својине, начину управе, војној организацији, наоружању, социјалним приликама, трговини, саобраћају, новцу, мерамаи т.д. ит. д. Тако се ради на крају сваке епохе, док се не дође до данашњег културног стања. Тада нам тај низ културних слика појединих епоха означава у исто време и степенице којим се развијала културна садашњица у усавршавању своме.

С тиме је завршено предавање емпиријског градива у целини и расматрање делова те целине. Али с тиме није свршена обрада једне методске целине историјскога градива, већ само први део: асимиловање новога емпиричкога знања.

10. Други део у обради једне методске јединице историјскога градива јесте логичка прерада оних појединачних чињеница историјеких, које смо у првом делу асимиловали. Та се прерада састоји у образовању логичкога знања. Логичко пак знање, које се. добија историјском наставом, чине социјални Појмови ч историјеки закони. Док емпиријско градиво образује социјалне представе и представе конкретних каузалности међ догађајима, дотле се на овоме ступњу те социјалне представе и представе конкретних каузалности генералишу, уошштавају и тим уопштавањем | долази до поменутога логичкога знања. Ну, уопштавања не може да буде, ако имамо само једну чињеницу, већ ако их је више. С тога се, по свршетку обраде емпиријског историјског градива, издвоје из њега оне социјалне представе и представе конкретних каузалности, које желомо мисаоно да прерађујемо, па их онда асоцирамо са свима сличним им представама из нашега ствар. нога дружења, раније наставе и лектире. Том асоцијацијом ми их отпочнемо упоређивати. да упоређивање потребно је, да их анализујемо у саставне делове, јер упоређивање није ништа друго до поклапање истоветних им делова (сличност) и одбијање различитих (разлике). Тако спојени истоветни делови образују на тај начин нову психичку творевину, која сада не представља, сваки посебан случај, већ оно што је заједничко и битно у свима њима, постаје појам, односно закон. Када се још томе појму даи име, онда смо ту нову психичку творевину обележили и спољашњим језичним симболом. Тако се овај ступањ обраде састоји у овоме низу духовних радња: а) репродуковање сличних појединих представа, 6) анализа тих представа у делове им, в) упоређивање,

Учитељ 58.