Učitelj

Из НОВИЈЕ СРПСКЕ ФИЛОСОФИЈЕ 119

Веома је потребно упознати одмах читаоца са сврхом, коју је аутор, стварајући то своје дело, имао пред очима. Пустимо њега самог да говори: „Ова жњига постала је из тчредавања држаних на Великој Школи ц опа је као уџбеник у главном м намењена ученицима Велике Школе“1.

Прво ћемо се позабавити уводом. Ту излаже аутор обим и задатак Философије. Пошто је ставио себи у задатак, да изложи историју новије Философије, а ова се почела тек у Новом Веку одвајати од Науке, или, боље речено, ова од прве, то је почео излагати обим и задатак Философије, одређујући њен однос према Науци, те да би тиме и „основна сигнатура философије Новога Века“2 била јасна. -

"Читаоцу су већ донекле познати назори ауторови, што се тиче односа између Философије и Науке. Ми смо их упознали претресајући његову расправу „О ентропији васионе“. Аутор статуира „три основне разлике, које постоје између философије и науке“. Ми их морамо све три навести:

1) „Философија испитује целокупност реалности, она испитује реалност у целини, док се наука бави појединим деловима реалности. Према томе философија је једна, док наука није једна, већ је наука само збирни појам за множину разних наука, које су независне једна од друге.

2.) Философија је по методи свога испитивања спекулативна и дедуктивна, док је наука по методи свога испитивања емпирична и индуктивна. -

3.) Философија испитује реалност у основним принципима њеним, испитује је по ономе кака је она „по себи“, док наука испитује реалност по ономе, како се она јавља у нашем чулном искуству: философија је нуменална, док је наука феноменална. — То су три основне разлике, које постоје међу философијом и науком: прва разлика односи се на обим испитивања њихова, друга се односи на методу, а трећа на објект“8. Као најглавнију разлику обележава аутор трећу. На основу те разлике аутор покушава, да образложи егзистенцију Философије поред Науке. Њему је више стало до тога, да покаже, како Философија као засебна дисциплина може постојати, те се однос своди на аргуменат, да Философија има права на егзистенцију. Како гласи тај аргуменатр Природна наука има посла са несвесном материјом. Психологија се бави духом, какав однос постоји пак између материје и духа» На то не може одговорити ни Природна наука ни Психологија. Дакле мора постојати једна засебна дисциплина, која ће тај однос испитивати, и то је Философија. Што аутор назива Философијом, то је само један њен део — Метафизика. То је стари аргуменат, који су философи употребља-

1 Историја новије философије, предговор, стр. Т. 2 Историја новије философије, стр. 1. 8 Јрдет.