Učitelj

ФЕНЛОН 149

и простом стилу — управо онаквом какав ће бити доцније Волтеров. Један велики принцип влада у њој: треба помагати природу и следовати јој и задовољити се тиме. Дете треба, најпре да се физички развије, па тек онда треба почети учити, али благо, да оно готово и не примети; не треба га никад лагати, пустити га да се игра, уносити учење у игру и представљати му врлину у пријатном изгледу; казна да је што лакша, али тако да што више дирне у стид и грижу савести; што мање званичних лекција, а да би деци омилило читање, треба им причати занимљива места из појединих књига.

„Чувајте се добро да претите деци тиме што ћете их натерати да уче, или подвргнути каквом правилу. Што мање правила; а, када се неки пут не могу избећи, треба их провући благо, и не дајући им то име!

Све мисли које ћемо наћи — осамдезет година доцније у првом делу Емила Жан-Жаковог. Обележје Фенлона је слабије од обележја осталих класика баш зато, што он често мисли као и ми; Фенлон спрема жене, мајке, домаћице, у исто време љубагне и озбиљне; оно што је увек остало идеал жене. =

Наименовање његово, 1689. године, за васпитатеља, херцегу од Бургоње дочекано је са општим одобравањем. Херцег од Бургоње ће бити можда владар једног дана; бити његов васпитатељ — значи освојити за себе будућност и, на супрот мишљењу доброг Босива, ми имамо оправданих разлога да верујемо да то није баш дошло „без знања“ Фенлонова. Тронсон, директор Оен-Силписа, који је врло добро познавао Фенлона и можда једини кога Фенлон неће никад преварити, пише му у једном писму које је читаво мало ремек дело психологије:

„Ваши пријатељи ће вас тешити без сумње да нисте ви сами тражили то звање... Али не треба се сувише ослањати на то: човек има често више удела у своме уздизању него што мисли... Човек не тражи увек са обичном ужурбаношћу средства да се уздигне: али не пропушта често да вешто уклони препреке.“

(Свршиће се)

— супом! Постеља ће јој бити тврда, а сан одмерен и не дуг. Никад да не буде залудза: јер Овидије, причајући злочиначку љубав Егистову и како је он убио Атамемнова, не даје друга разлога, сем ако не то што је Егист био лен и без занимања. Млада девојка неће се белити, неће носити наките, неће се мирисати, и носиће одело само од једноставне чоје, као што их је носила света девица. Избегаваће разговоре у четири ока чак и са најближим рођацима, братом или ујаком: „јер Амон напаствова своју сестру Тамар, и Камиуе своју сестру Библис“. Неће играти никад, јер при игрању се стварају мале љубави, а љубав је нешто најкобније на свету. Итд. итд.