Učitelj

МАНХАЈМСКА СИСТЕМА ОБРАЗОВАЊА 265

ној школи ступа у приправни разред а отуда у гимназију, реалку или вишу реалну школу. На овај начин свака од пбјединих школа садржи у себи чак читавих пет система школа и деца се у њима распоређују саобразно њиховој природи, не угњетавајући ову последњу већ се обзирући на њу и помагајући јој.

Не упуштајући се у даље подробности ове интересне и поучне Маннајмске системе, да се дотакнемо њенога унутрашњег садржаја — система обучавања.

Само све по себи разуме, да се прилагођавање детињој природи не своди само на распоређивање деце по разним школама или на скраћивање програма; главно је — примењивање одговарајућих метода учења у свакој од школа, саобразно ступњу дечи. јега развића; и овде траје озбиљан и упоран рад учитеља над разрадом ових метода и њиховом применом. Ето, на пример, деца заостала или неправилно развијена: њихова способност за апстрактно мишљење је сведена на минимум и нужно је прибегавати у колико је могуће очигледном обучавању, како би се нагнали на кретање слабачки мозгови; ваља привући њихову пажњу чиме год за њим интересним. И гле — учитељ се на разне начине довија у педагошком погледу: или се у разреду удешава продавница, где се продају писаљке, пера, свешчице и др. са учен“ ком продавцем за тезгом, и тече озбиљна куповина и продаја међу ученицима ради вежбања у рачунању; или се организује излет у околину и најинтереснији се моменти трајније задржавају фотографским снимцима, како би се помоћу њих водили детаљнији разговори (обичне слике на којима су представљени туђи, деци непознати људи, нису погодне за овакве ученике) итд. Пред учитељем стоји тежак задатак — развијати способности деце које је природа мимоишла својим даровима, и у толико занимљивији и упорнији рад за учитеља. Школа, наравно, иде на руку учитељу у овом погледу, прогресивно ограничавајући број ученика у разреду који долазе на једнога наставника: дакле у оделењима за нормалну децу долази на једнога учитеља 40 ученика, у оделењу за слабу — свега 15.

Својом спољашњошћу Манхајмске народне шкле изненађују. Толико простора, ваздуха, светлости је у тим школама да, изгледа, како се пред онима који су их подизали никада није истицало питање о средствима: просто подизали што је могуће боље и лепше. Школе стају милионе, али... практични се Немци не боје да их троше, они су уверени да никоји милиони не до-