Učitelj

из ПОВИЈЕ СРПСКЕ ФИЛОСОФИЈЕ

вега и Хајнца. Да нам се не би само позеровзло, ево стварности,

ево тог чистог плагијата :

„Како сам Бекоп истиче, циљ је његовог дела чисто практичне природе. Он неће да ради пп за школу, нити у корист каких бпло специјалних гледишта, он хоће да ради за корист и величину човечанства. човек мора што је могуће више знати, да би владао природом. Тапбши розе тпиз дпанфши звентиг, толико можемо, колико знамо, моћ п знање падају уједно“ (етр. 18).

„Памћењу одговара псторија, фаптазији појезија, а разуму философија или права наука. Историју дели Бекон на ћазбома ејуш5 џи пагана, означавајући код оне прве исторпју литературе и философије као дезидерата. Појезију дели на епску, драмску и алегорично -дидактичну. Философија испитује Бога, човека и природу.. Природна философија илп се бави сазнањем или применом прпродних закона, или је дакле спекулативна (теоријска) или оперативна (практична). СОпекулативна приропна филосгофија физика је ако посматра сапзве е селепјез а метафизика ако посматра сапзав Нпајез. Сапзае Ппајез не смеју се истина употребити за објашњење природе у појединостима, али целина природе да се само из њих објаснити, јер се постанак природе из самих атома не да замислити без разума Божанског који уређује. Оперативша је природна философија као примена, физике механика, а као примела метафизике природна мађија. Математика је помоћна наука физике. Астрономија треба не само математички да конструјише појаве п законе небеске, него да их и физикално објасни. Философско посматрање човока или је посматрање човека као индивидуума или као члана друштва, оно је или антропологија (рћПозорћа шпапа) или политика (рбозорћа сеју) Антропологија се занима једно са људским телом, а друго са људском душом... За пвихологијом долази логика као наука о сазнању истине, и етика као наука О вољи управљеној на добро (индивидуално и опште)... Да би природу верно интерпретирао, људски се дух мора ослободити свих идола, т.ј. лажних престава, које немају своје порекло у објектима већ у субјекту“. (Р. 18 зеди).

„Паз 21е] ђеј Васол5 РћПозорћегеп 156 еп дигећапз ргакизећез. Месће 1 ејпе Зећше, треће Пе ђебећђсе Апзтећбеп ЗУШ ег атђе еп, зопдет Шг дел Хиеи под ФЧје Стоззе Чег Мепзећећ зпеће ег пеце бтипа асеп. Пег Мепзећ таца5 50 ме] ајз тбенећ зуј5вел, ша Фе Негтаећаћ пђег де Апазеллуе х1 ететђеп. Маззепвсћа Њ под Масћ Та еп. зо жизапипеп Тапбши роззшима дпапбита зебипа“. (р. 72).

„Ам! даз Седлећћиа етадећ 5тећ пасћ Васопз Апејеће Фе Сезећјећ5Килде, аш Фе Етђидаивезвкта Фе Роезје, 21 Чеп Уегабап( Фе РћНоворћје одег Фе сјаепШеће Мзепзећаћ. Ррје безећјећ а Килде (е6 Васоп ја Че Ћазђола суша под пагана еј; ђе јепег ђелетећпе! ег патеп Шећ Фе Пвегађитеевећећђе цпа Фе безећтећње Дет РЕНозорће ај5 Разеегаба,. Пле Роезје бе ег ја фе ерззеће, дгатанзсће пп аПесомзећ - фаакшзеће еја. Пје Ру озорћје сеће а! боб, деп Мепзећеп ппа Фе Хабиг.. Ре Хабисранозорћје сеће беџа аш Фе Егкепибија, је а аш Фе Апмхепдипе (ег Хабгсезећре, 155 детласћ без зрекша у, је! орегану. Рје грекшанте Хабитрћоворћје 156 Рћузјк, зојета 51е Фе лушКепдјеп Џтвасћеп, Мебфарћузјк, 5о[егп зје Фро Улуеске ђе тасћ(е!. Ап Че 5Беће Дег сапзве е ећепбез по еазејлел Ка зоЏеп пјеће даје саџзае НПпајез Фтефеп, ађег зећ еззећ тизз Фе Хафиг Јосћ бејеојогјвећ ематв уегдеп, да Фикећ ћ]оззе5 УпзапипепфтеЧеп хоп Аботећ оћпе уогацавећел еп Уетефапа Че Међ пјеће сеђидев зејл Капп. Пје орегауе 156 ај Атлуепаипе дег Рћузк Месћаи), ај Апуепдипе бег Мебарћузк пабштеће Магје. Пје Матетанк 156 епе НШејујезепзећа Чег Рћузк Пле Аз опопте во лтеће ђ]ог5 Фе ЕВтасћејпапсећ ипд безевде та ћетан већ Копефешегеп, зопдега ацећ рћузчканвећ см Атгеп. . Рзејрћ озорћ зеће Гећте уота. Мепзећел ђетасћбећ депзеђел бе 5 ај5 Ејпхејлеп, [205 а СПед дег безензећа : 51е 156 Фетпасћ 6еа Апћгоројогје (рћПозорћја ћиплала), 6е 5 РоНЕ (рћНозорћа себи). је Атићгоројогје сеће те 5 а! еп тепзећ ећеп Геђ 6005 аш Фе тепећНеће 5ееје... Шеегап. хећНезећ сјећ Фе Гог ај5 Че Гећте уоп дет аш Фе Маћтћен семећтећеп ЕгКкеноћиј5 шпд Фе ЕБИК ајв