Učitelj

из НОВИЈЕ СРПСКЕ ФИЛОСОФИЈЕ 361

чај, да каже, одакле преписује и то по свој прилици „због једне можда малене сујете“.

Сада прелазимо на одељак „Нова философија“ где је аутор дао оно, што је могао а наш је задатак да покажемо, шта то вреди и на каквој основи почива ауторово философско знање и разумевање. Подсећамо читаоца на ону примедбу у нашој критици, у којој смо казали, да аутор греши и против најобичнијих ствари, те да донесе што одређенији суд о истинитости или лажности наше потврде и доказа самих тврђења. А сад пустимо нека саме ствари решавају о сагласности наших тврђења и доказа.

Аутор пише: „Као што се за рационалисте не може рећи да су били само метафизичари, а не и теоретичари сазнања, тако се исто и за емпиричаре не може рећи да су били само теоретичари сазнања а не и метафизичари. Први преставник емпиризма, Локе, и ако је у првом реду емпиричар и теоретичар сазнања, ипак пун је примедаба о предметима чисто метафизичким, а често се бави и детаљније и тешким проблемима те врсте; други велики представник емпиризма, Беркли, ма да је у првом реду био теоретичар сазнања, и ма да од њега тек и почиње јаснија и конзеквентнија форма емпиризма, био је поред тога и метафисичар, и то метафизичар који се по дубини својих мисли и јачини својих дијалектичких аргументација може мерити са највећим представницима метафизике у опште; само је трећи велики преставник емпиризма. Јум, био чист теоретичар сазнања, баш као што је и други представник рационализма, Спиноза, био чист преставник рационализма.“ !

Јасно је дакле, да аутор и оне философе рачуна у метафизичаре, који су се у опште метафизичким проблемима бавили, писали о истима Према томе ознака једног философа као метафизичара не лежи у томе, да тај философ има убеђење, да се ствари, које леже изван сваког искуства, н. пр. егзистенција бога, бесмртност душе и т. д., могу сазнаши, већ у томе, да је он, философ, у опште третирао метафизичке проблеме. У том смислу каже аутор за Лока да је био и метафизичар: „пун је примедаба о предметима чисто метафизичким.“ На против за Јума каже, да је био „чист теоретичар сазнања.“ То није истина. ИМ Јум јеу истом смислу метафизичар као и Лок, т. ј. и Јум је, тврдимо ми, „пун примедбама о предметима чисто метафизичким“ и то нису само примедбе, већ систематски сређене мисли против могућности сазнања трансцендентних ствари т, ј. ствари, које леже изван сваког искуства. Другим речима: Јум је тврдио и доказивао, да је Метафизика немогућна. Ево шта каже сам утор, где говори о Јуму: „Јум је противник метафизике, коју заједно са теоријом сазнања рачуна у строгу философију: свој задатак види Јум у теорији сазнања, која ће показати немогућност метафизичког сазнања.“ !

Е Мет. нов. фил., р. 94. зеди. # Ист. нов. фил., р. 804.