Učitelj
|
| у |
380 У ОН тек ЈБ
Ко иоле познаје наше социјалне прилике знаће и то, да у нас има већи број и таквих родитеља, који не васпитавају своју децу како треба. То долази отуда, што су такви родитељи у материјалној немогућности, а неки од њих опет гледају у својој деци средства да на олак начин дођу до новаца путем просјачења или пак другим пословима, који у деци убијају вољу за озбиљан и поштен рад. Е
За овакве случајеве било би неопходно нужно да се и код нас оснују друшлива за заштимаиу деце. Али сви знаци казују, да код нас о томе нико и не мисли. Међутим културни и просвећени народи воде најозбиљнију бригу о васпитању своје деце, јер им од тога зависи будућност народна. Један само пример у овом погледу:
У Америци, земљи, највећих културних напредака, основано · је још 1876. године прво друштво за заштиту деце. Сада има у Северној Америци преко 350 таквих друштава. Највеће је друштво за заштиту деце у Њу-Јорку. Оно ту има кућу од осам спратова и учинило је човечанству огромне услуге.
Главни су принцици ових друштава: да деца не смеју ноћу продавати цвеће или ма шта друго по јавним локалима; да не смеју просити ни дању ни ноћу; да родитељи не смеју своју децу употребљавати за акробатске представе, за купљење бакшиша док родитељи или старији свирају по улицама или певају по јавним локалима. У опште забрањено је деци све оно, што би рђавим примером кварило и тровало њихову младу и нежну душу.
Очевидно је, да су оваква друштва, према своме огромном задатку, имала великих тешкоћа у извођењу својих принципа и свога програма, али одлична организација ових племенитих друштава и јака воља њихових чланова — победили су све.
Ова су друштва својим хуманим радом успела, да један велики број деце одвоје од послова, који би их учинили опасним и убитачним члановима друштва. Сва су ова деца упућена на ко ристан и продуктиван рад. Према овоме, неоспорна је заслуга ових друштава за заштету деце, која својим просвећеним радом задужују не једну државу или један народ већ чатаво човечанство.
Овим путем треба и ми да пођемо, јер се и код нас већ јављају случајеви, који казују, да је сама школа немоћна, да ва: спитним утицајем поврати децу, коју су захватили таласи порока. за овакве случајеве, који се све чешће у нас јављају, неминовна је потреба, да се и код нас образују друштва за заштиту деце. Оснивање ових друштава изискује потреба тим пре, што се и код нас већ јављају злочесша деца. Оваква су деца најопаснија за друштва. За њих је потребна установа нарочитих пансионата, у којима се једино могу поправити и учинити честитим и вредним члановима друштва.
Оваквих пансионата има у свих напредних народа.
Из досадашњега излагања види се, да је васпитање наше школске деце једна доста напуштена и запарложена њива, око