Učitelj

из школског живота 319

из основа реформисати, јер је њен данашњи систем застарео, несавремен и штетан по народну културу. Па може ли се порећи истина, да је наша данашња основна школа мало васпитна 2 много више интелектуалистичкаг — У нашем унутрашњем животу на место старога убитачног механизма дошао је штетни вербализам. Крајње је време, да се таква школа замени новом савременом пи. идеалном школом, која би одговарала правим потребама и тежњама народним.

Констатовано је, да се у нас слабо обраћа пажња на васпитну страну школске деце. Та је констатација тачна. Али се то правда обично овим разлозима: Кућа је, вели се, место, где се деца васпитавају; а школа, где се обучавају — настављају. Но није тако. Овакво погрешно резоновање долази отуда, што је програм наставних предмета у основној школи претрпан и несавремен, па наставник улаже сав труд око тога, да на време сврши програм, јер по садашњем преживелом начину ревизије, од тога зависи будућност не само његова него и његове породице. Због тога наставнику не преостаје готово нимало времена, да би се могао посветити васпитној страни школске деце. То је главни разлог што се васпитање упућује — погрешно — искључиво у кућу. А то је уједно и још један доказ више, да нашу данашњу основну школу треба што пре и паметније реформисати и ставити је на правилну и здраву основу. У таквој новој, преуређеној школи, васпитању би се морало поклонити толико исто пажње колико и настави. Не би се смело више давати дечјем интелекту, а мање његову заспитању. Ово двоје мора ићи напоредо и стајати у потпуној хармонији. Само на тај начин школа би била у могућности да оне добре дечје навике, које су добивене у кући домаћим васпитањем, даље у том правцу развија; а рђаве навике искорењује. Рад на овоме васпитном послу био би још успешнији кад би се довела кућа и школа у што тешњу везу. А то се може постићи родитељским састанцима с наставницима, које би требало што чешће држати и ту претресати све оно, што рђаво утиче на васпитање школске деце, па заједнички да се отклањају сви узроци, који се својим последицама јављају у облику рђавих дечјих навика и њихових неупутних поступака.

На овим родитељским састанцима треба третирати и све случајеве, који се с рђавог васпитања јављају у школи. Тако би, без сумње, и они, који озбиљно нису умели ни мислити о правилном васпитању своје деце, другим очима почели гледати на ово важно питање. Па. чак и они, који пред својом децом дижу вику на наставнике своје деце, пришли би кајању, јер би се уверили, да су оскудицом свога васпитања ударили погрешним путем, који би одвео њихову децу пороцима, а потоме и пропасти.

ЖЖКалити је само, што се ови благотворни родитељски састанци занемарише и напустише. Њихова је вредност по васпитање школске деце неоцењена. и

Да пођемо сад даље.