Učitelj

106 учпи ве љЉ

За патологију воље је од капиталне важности испитати физиолошку појаву која се јавља у таком случају. Не може су сумњати да је количина нервне снаге (ма како се мислило о њеној природи) различита код разних лица, и у разним моментима код једног истог лица. Исто тако не може бити сумње да у једном даном тренутку, код извесне личности, дотична количина не може бити употребљена на разне начине. Јасно је да се, код математичара који размишља, и код човека који задовољава какву физичку страст, количина нервне снаге не троши на исти начин, и да један начин трошења спречава други, пошто количина којом се располаже не може да се употреби у исти мах на два циља.

„Ми видимо, вели један физиолог, да се надражљивост извесних нервних центара ублажава стављањем у дејство других, ако надражаји који утичу на ове последње имају неку извесну јачину: то је факт. Ако посматрамо нормалну радњу нервног система, видећемо да постоји потребна равнотежа између различитих његових делова. Знамо да та равнотежа може да буде поремећена анормалном надмоћношћу извесних центара, који изгледа да одвуку у своју корист сувише велики део нервне радљивости, од тога тренутка функционисање осталих центара изгледа поремећено... Постоје општи закони који управљају поделом нервне радљивости на разним местима нервног система, као год што постоје закони механички који управљају циркулацијом крви у систему крвотока, ако се деси какав велики поремећај у неком важном делу крвотока, последица ће се морати осетити и у свима осталим деловима. Ове хидродинамичке законе ми познајемо отуда, што нам је течност која циркулише приступачна и што познајемо особине судова у којима се она налази, дејства еластичности мишићног грчења, и т. д. Но коме су познати закони по којима се распоређује нервна радљивост, или врста циркулације онога што је назвато нервним флуидом > Констатују се последице нарушења равнотеже нервне радљивости; но то су одвећ променљиви нереди, каји измичу сваком покушају теорије. Ми им можемо обележити само постанак имајући на уму погодбе под којима се јављају“.

Ако ова општа проматрања применимо на наш специјалан случај, шта видимо» Првобитно стање свести (љутња) изазвало је супротна стања, која су, разуме се, различита код разних људи, као: осећање дужности, страх од Бога, од јавног мишљења, од

1 Етапск, :ећ, епсус!. дег зететсез твеатсалез, чланак Мегуеих, стр. 572.