Učitelj

БОЛЕСТИ ВОЉЕ 105

је психолошка важност очевидна, узео да постоје у чеоним областима умеравајући центри, који би били битни фактори пажње.

Не улазећи у даље појединости, види се да, за објашњење механизма заустављања, нема никаквог јасног и опште примљеног учења као за рефлексе. Једни узимају да заустављање долази од две супротне тежње које се сукобљавају или уништавају. Други замишљају центре за заустављање (па чак и нерве за заустављање) који су у стању да обуставе једну радњу у место да је појачају. Има још и других хипотеза које је бескорисно спомињати. У таком стању неодређености, проучимо ово питање по нашем хватању.

У сваком вољном заустављању треба разликовати двоје: механизам који га производи, — о чему смо говорили, и стање свести које га прати, — о чему ћемо сад говорити.

Пре свега, има случајева у којима заустављање нема потребе да се објашњава, а то су они у којима вољни подстицај престаје сам собом, на пример: кад бацимо из руку књигу, која нам је досадна. -

Неки случајеви изгледа да се објашњавају једном од помену тих хипотеза. Ми на пример заустављамо хотимице смех, зевање, кашаљ, извесне узбуђене покрете, стављајући, како изгледа, у дејство противничке мишиће. >

За случајеве у којима се не зна како постаје заустављање, где дакле физиолошки механизам остаје непознат, даје нам још нека објашњења чиста психологија. Узмимо најобичнији пример: кад хотимице заустављамо наступ љутње. Да не бисмо преувеличали моћ воље, да напоменемо пре свега да је то заустављање далеко од тога да буде правило. Извесне личности изгледају за то сасвим неспособне, док је код других та моћ врло неједнака и варира према моментима и приликама. Врло је мало оних који увек могу да владају собом.

Да би се заустављање произвело, први је услов: време. Ако је подстицај тако силан да одмах прелази у радњу, све је свршено; пошто се учини нека глупост, после је сувише доцкан. Ако је услов времена испуњен, ако стање свести изазове супротна стања, · и ако су она довољно јака, заустављање се јавља. Ново стање свести тежи да угуши претходно и, слабећи узрок, зауставља и последице |

1 Види Уипф, Меслате дер Мерфдеп; Гемез, Рлузси Ваза ој Мтта, р. 300—80'.