Učitelj

БОЛЕСТИ ВОЉЕ 99

[

Основни је принцип у психологији воље у њеном импулсивном облику, и у здравом као и у болесном стању, да свако стање свести увек има тежњу да се изрази, да пређе у покрет, у радњу. Овај је принцип само један нарочити случај, својствен психологији, онога основнога закона: да је рефлекс једини тип сваке нервне радње, сваког релативног живота. Другим речима, радљивост у животиње није нешто првобитно него крајње, није узрок него резултат, није почетак него последица. То је најбитнија тачка коју не треба никад губити из вида и која једино објашњава физиологију и патологију воље, јер та тежња стања свести, да се утроши у каквој психолошкој или физиолошкој радњи, свесној или несвесној, — то је проста чињеница на коју се своде комбинације и компликације највише вољне радљивости.

Новорођено дете, као што вели Вирхов, није ништа више до једно просто „биће са кичмом“. Његова је радљивост чисто рефлексна; она се манифестује таким изобиљем покрета, да се васпитни рад за дуго мора састојати у њихову угушивању или у ограничавању њиховог највећег броја. Та распрострањеност рефлекса, која има свој узрок у анатомским односима, објашњава, у свој његовој простоти, преобраћање надражаја у покрете. Били рефлекси свесни, или будили неки зачетак свести, они ни у ком случају не престављају вољну радљивост; управо, они изражавају само радљивост врсте, оно што је наслеђем стечено, организовано и утврђено; али су они материјал од кога ће бити саграђена воља.

„Жеља обележава једну етапу у постепеном пењању од рефлексног стања до стања вољног. Под жељом ми разумемо најелементарније изразе осећајног живота, једине који могу да се произведу, докле се разум још није појавио. У физиолошком погледу оне се не разликују од сложених рефлекса. У психолошком пак разликују се од њих по стању свести, често врло јаком, које их прати. Њихова је тежња да пређу у радњу непосредна и неодољива, као и код рефлекса. У првобитном стању, и док је још слободна од сваке мешавине, жеља тежи да буде задовољена непосредно; то је њен закон, који је урезан у организму. Мала деца и дивљаци пружају о томе одличне примере. Код одраслога жеља није више у природном стању, јер је васпитање, навика и размишљање сакате и обуздавају. Али она често пута опет узима