Učitelj

БОЛЕСТИ ВОЉЕ 101

изводи друго. У ствари мисао не производи покрет; таква потпуна и нагла промена функције била би нешто чудновато. Кад би једна престава, онаква како је спиритуалисти одређују, наједаред произвела игру мишића, то би било ништа мање него једно чудо. У ствари не прелази у покрет једно стање свести као такво, него њему одговарајуће физиолошко стање. Још једанпут да нагласимо, да не постоји однос између неке психичке појаве и покрета, него између два стања исте природе, између два физиолошка стања, између две групе нервних елемената: сензитивне и моторне. Ако хоћемо пошто по то да нам свест буде узрок све нам остаје тамно; а ако свест посматрамо просто као нешто што прати нервни процес, који је једино битна појава, онда нам све постаје јасно и неприродне тешкоће ишчезавају.

Кад то усвојимо као тачно, онда можемо поделити преставе у главноме у три групе, према томе да ли је њихова тенденција да пређу у радњу јака, умерена, или слаба, а, у извесном смислу, чак и равна нули.

1. У прву групу долазе изванредно интензивна интелектуална стања (фикс-идеје могу служити као тип). Она прелазе у радњу са фаталношћу и брзином која је готово равна оној код рефлекса. То су идеје „које нас гоне“. Стара психологија, потврђујући једну чињеницу из обичног искуства, говораше својим језиком, да разум утиче на вољу само посредством осећања. Остављајући на страну ове битности, значи да нервно стање које одговара једној престави у толико пре прелази у покрет, у колико је праћено оним другим нервним стањима (ма каква она била), која одговарају осећањима. Кад је тај прелаз извршен, разумљиво је зашто смо у томе случају тако близу оне претходне фазе, зашто је нервни рад енергичнији и утиче на више елемената.

Већина страсти, чим пређу ниво чисте жеље, улазе у ову групу као принципи рада. Сва је разлика само у степену по коме, у тако створеном комплексу, преовлађују осећајни елементи или обрнуто.'

| Релативна независност преставе и осећања као узрбка, јасно је доказана извесним патолошким случајевима. Дешава се да је престава о неком покрету неспособна сама собом да га произведе; но чим се јави осећање, покрет се изврши Један парализован човек није могао никаквим напором воље да покрене руку; док међутим видели су га како силно млатара рукама под утицајам емоције произведене доласком једног пријатеља. У случајевима омекшавања кичмене мождине које ствара парализу, узбуђење, какво питање упућено болеснику, може да произведе јача кретања у нижим органима, на које његова воља нема утицаја.