Učitelj

ПРОСВЕТНЕ БЕЛЕШКЕ 487

учитељског: да Главни Одбор извештавају о свима неприликама у којима се налази чпкола и учитељ, и о свима случајевима који крње углед учитељски. Нека не чекају да их Гл. Одбор о том пита, већ нека сами достављају све невоље своје и својих другова. Само удруженим радом свих нас, моћи ће се отклонити многе невоље наших другова.

Егзархиски учитељи. У Београду, од нове године отпочео је тромесечни учитељски курс за егзархиске учитеље и учитељице. Управник је овога курса г. М. Башић професор. Поводом тога да кажемо и ми коју реч. Као хришћани, ми се морамо сажалити на судбину људи који су служили две државе, па принуђени да служе и трећу; које је плаћала пропаганда душмански противна српским интересима, па их судбина довела да тим интересима служе. Ми хоћемо да верујемо у моћ новога крштења и новога формирања њихове душе под утицајем лепих беседа г. г професора; хоћемо да верујемо, да ће они међу курзистима, са редовном гимназиском и педагошком спремом моћи бити употребљени за рад после три месеца, ако не засебно, оно у подељеним школама. Али се никако не можемо помирити с мишљу да ће они између њих, који немају ни редовне гимназиске спреме, и којима школски рад и није био тамо главни посао, моћи, за три месеца, неким чудом постати не српски учитељи, него ни заступници или тако уобичајени вршиоци дужности учитељске! Ми улажемо протест противу сваког увлачења нестручних елемената у осн. школу и учитељске редове, па се не можемо сложити ни с оваквим начином повећања учитељског кадра. Кад би учитељи захтевали, да у закон о сред њим школама уђе одредба, по којој би у нашим многобројним гимназијама, одлични учитељи осн. школа могли предавати оне предмете у нижим разредима, за које не треба велика стручна спрема, већа од учитељске, Г. г. професори би надали грају, и не би то нипошто допустили. Али, кад се тиче осн. школа, ту су они равнодушни, и нимало их не буни увлачење у исту страног, нестручног елемента! Ми обраћамо пажњу и г. Министру Просвете, и г. г. професорима који су одређени за наставнике курзистима, како би се у року од три месеца видео п одвојио употребљив део од неупошребљивога. Боље је оне људе, без икакве или непотпуне спреме упутити на какав други посао, којим ће зарадити себи хлеба, а друштву бити од користи, него их увлачити у школу. У другом послу они могу бити од користи, али као назор сковани „учитељи,“ они не могу ништа дати ни школи ни околини па макар то било око Царевог села и на Дриму, а камоли у старим границама, где свет није равнодушан спрам тога ко ће му и какав ће му бити учитељ.

Ми ћемо развој овога питања с највећим интересовањем пратати. ,Јер, то је питање угледа учитељства и напретка осн. школе, и питање наших националних интереса којима се може нанети штета познатом српском болећивошћу и наивношћу. |

Сачувајмо од заборава! Имена палих жртава у минулим ратовима, било од непријатељског зрна, било од рана и разних болести по болницама и код куће. треба сачувати од заборава. То се може постићи на разне начине: парастосима поменом и одавањем поште њиховој успомени у школама на дан Св. Саве где су погинули и умрли за живота сваке године патриотске говоре, песме и декламације, или и сами у њима узимали учешћа; подизањем камених споменика и плоча на њиховим гробовима и другим местима с урезаним њиховим именима; уписивањем за чланове школских фондова и других хуманитарних, просветних и културних друштава одмах или доцније кад у народу буду повољније материјалне прилике; изда-