Učitelj

490 ГПУЧИТЕЉ

Сем овога, оваквим решењем овога питања избегао би сеи један огроман посао око сређивања података о учитељима: који су и како учествовали у рату а који не. Најзад, задовољило би се педагошко и методичко начело, које за успешну наставу тражи нормалне прилике у школи и око ње.

Правилно је гледиште, да се редуцирање наставног програма изврши по споразуму школских надзорника са учитељицама и учитељима на учитељским већима. Ну, како прилике још нису сређене и како је и ове школске године знатан део учитеља био на војним дужностима, а неки су још и сада на војним дужностима мислимо; да би се задовољила правда, кад би се и за ову школску годину једним расписом скренула пажња г. г. надзорника у погледу оценивања наставника, да узму у обзир све прилике у којима се школе налазе.

У интересу наставног успеха неопходно је потребно издјејствовати: да се одмах ослободе војних дужности сви учитељи који још нису ослобођени и да се у будуће позивање учитеља на војну вежбу врши само за време школског распуста.

У прилог решења питања о продужењу рока за полагање учитељских испита, Гл. Одб. Удружења част је умолити Господина Министра, да у законодавном решењу обухвати оне учитеље, који су се, по одслужењу свога рока, затекли у војсци за време рата и време проведено у рату изгубили за повишице, па да им се то време, проведено у рату, урачуна у године службе за пензију и повишице, па макар то било и без права на накнаду за протекло време.

Што се тиче осталих питања, која би требало регулисати законодавним путем, Гл. Одб. Учитељ. Удружења слободна је изнети Господину Министру ово своје неподељено мишљење:

Стање, у коме су се налазиле народне школе и њени радници, било је несношљиво и пре минулих ратова, што је Г. Министру Просвете познато. После ратова који су изменили из основа и само државно уређење, постало је још горе и несношњивије стање. Србија је проширена; рад на просвети треба да се удвостручи а просветни радници су проређени; рад на просвети треба да буде одушевљен а учитељи изнурени ратним приликама стрепе за свој лични опстанак и опстанак својих породица — — учитељско пи-, тање — питање је државно и сама држава мора га што пре решити. То захтева стање створено присаједињењем нових крајева, који се у просветном погледу морају изједначити са приликама, који владају у старим границама, а нарочито у погледу регулисања учитељских плата и пензија и снабдевања и издржавања школа.

На основу свега овога, учитељство Краљевине Србије има данас искрено уверење и једну неподељену жељу: да се, што пре, реши закон о народним школама; јер би се само тако регулисала сва