Učitelj

172 Учитељ

што га је „болела беда и једностраност“ народа и „беда и једностраност школе“, и што је хтео боље и напредније народно васпитање.

Песталоци је био новинар када је данашња жур“. налистика била у повоју. Он је био сарадник „Споменка“, органа патриота. Он је тамо публиковао чланке, у којима је изнео своје социјалне, политичке, педагошке и моралне идеје и жеље. После пропасти свога сиромашног предузећа у Најхову, Песталоци се одаје искључиво журналистици. 1782. у Бадену издаје Песталоци недељни спис „Швајцерблат“.

Овај „Швајцерблат“ је један сјајан лист, у коме се налазе ствари пуне идеја, свежине и актуелности. Читави редови пољопривредннх, политичких, педагошких и социјадполитичких чланака дубоке садржине и лепе форме. Ту Песталоци изводи, да моралност сеоског света зависи од његовог привредног положаја, да су преступници људи слабог карактера у несрећним околностимн док су људи слабог карактера у срећним околностима налазе у саветничкој сали. Овде Песталоци слави и велича ручни рад као средство сазнања и васпитања, а слободу истиче као једну божанску религију. а о

Шта је по Песталоцију истинска слобода2 Он сам вели: „Истинска слобода је благослов народа, истинска слобода не налази се у колебама глади и ужасне беде. Слобода доноси хлеб! Човек тражи слободу ради хлеба“. ·

Тако новинар Песталоци од 1782 г.

Седам година доцније укинуто је у Француској феудално друштво и деспотизам. Као Клопшток и _ Гете тако и Песталоци поздравља овај догађај. Слично Канту и Песталоци 1793 у једном пламеном спису: „Да или не2“ брани револуцију и “слободу. "Кнезови, племство и свештенство; њихова тиранија, распикућство и експлоатација народа су узроци револуције и њених свирепости, а не слобода. Песталоци пише: „Апсолутне владе су од увек присвајале права, која су неподношљива са једним истински добрим стањем