Učitelj

238 Учитељ

вратности према некој храни). Слух прави разлике између звукова после другог месеца. О разликовању боја, код новорођенчета, постоје велики спорови и за то се писац највише користи испитивањима Балдуина и Бинеа, а нарочито г-ђе Дегло из Дерптоа, на основу чијих је испитивања извео закључак, „да је дете способно доста раније да разликује боје, него што их је њима изазван интерес, задржао да запамте њихове називе (49). О схватању простора и др. виших психичких функција, користио је се испитивањима Пелмановим, која су сагласна са идејом, да ове зависе од више умне делатности. Излагања појава памћења, асоцијације, темперамената, фантазије, дечјих питања и одговора (дечје логике), цртања и др. врло су занимљива и доста евидентно убедљива, ма да се местимично могу подвргнути коректури, као разлагања проб- | лема о фантазији. Амент је присталица теорије, да деца имају „генијалну фантазију“. А неке његове. мисли долазе у тесан додир са васпитањем детета и ако је ова књига писана чисто“ психолошки, без везе са педагогиком „Школа Хербартова учи -_ вели Амент — да је виши ступањ развића фантазије достигнут у 7 год, и за то пргпоручује, на нижем ступњу, читање Гримових басана. Код Селија — на против, виша тачка развића фантазије постиже се око 3, год. Али И о правилности ових тврђења ни један ни други није дао“ (62). „Централно место у кругу дечјих представа заузима игра (63)“ и она има своје зачетке још у утроби материној. За говорно изражавање узима златну средину између теорије Русоа

и Вунта (в. стр. 85). Али Амент чини једну ограду у својим

излагањима. „Ми принципијелно сматрамо за дужност приметити“ да дете не НА у својим душевним појавама висину

развића одраслог човека“ (80).

О дечјем цртању има ванредних рефлексија и налази да дечје „слике носе на себи карактер шема. Дете црта, пре свега не са природе, већ по памћењу, чак и у том случају кад се предмет налази испред њега. Оно црта оно према чему има интерес“ (89). И што је од велике вредности за нашу наставу цртања, која почиње са линијама „дете црта — пре свега човека а готово ретко геометриске фигуре и орнаменте“ (90).

У одељцима дечаштво (од 6 год.) и младеж, који су сразмерно краћи и мање интересантни, највише пажње привлачи