Učitelj

Е«сперимент. Педагогика пи Експеримент. „Дидактика_ 41

живот, "руковођено живљење. Јединство оваких сила 'обухваћа предмет обучавања. VOXH

Додуше ове силе су екстринзичке, ако ве побуде целисходне активности у детињој души. Проблем опредељења начина активности ђака у асимиловању специфичких школских предмета јесте питање експерименталне дидактике. Наставна процедура зависи.од дечјих природних активности и детерминација природних реакција и природне асимилације, природног развића одредиће због тога методу. РЕВа,

(Ово објашњава Лајево истицање дидактике и дидактичког експеримента. Општи · педагошки 'експерименат је врло важан за опредељење општег развића, опште експресије, општег васпитања. Али у нарозитом школском животу, где се тражи извесчи облик контроле у реагирању, шири експерименат није довољан. Метода је у. главноме духовна способност ђака у приликама које се контролишу школом; разредна метода је у данашњим приликама душевна делатност разреда. Наставна процедура је природна само онда ако се оснива на онакојактивности ђака коју контролише школа; ова постаје извештачена ако се оснива на чисто лабораторијској активности, т. ]. на радњи где се изолује утецај школе. Ђачка активност је природна само онда када се одржавају подједнако школске прилике, када се активност узима као целина а не у психолошкодисекцијалној форми; када су ђаци скупа запослени у раду шкелске заједнице. _

У кратко речено: дидактички опит бави се медиацијом, посредовањем специјалних обуковних грана; он настоји да испуни јаз између ђака и наставне основе. Да би испунио своју задаћу он мора контролисати услове актуалног разредног рада тако да би био кадар Ba математички процени резултате наставне процедуре. Он се бави разредима; он се зауставља на школски л приликама; он се интересује за актуални школски рад.

Али он не може бити независан; он није довољан самом себи. Без одређеног гледишта, без дознавања менталитета и _развића, његових степена и његовог коначног исхода, он је леп и укочен. Подаци који се извиђају из искуства и од суседних педагошких наука неопходни су за педагошко становиште просуђивања; чињенице о менталигету, периодичности, интелекту и еволуцијоним степенима које се добијају из експе--