Učitelj

192 Учитељ

i

велике топлоте. „Али у том се мој синчић, — прича Прајер, -—- једном дотаче загрејане пећи, брзо трже руку и сасвим гласно и разговетно изговори реч „вруће“. Лице му доби такав израз, наставља Прајер, који би се могао означити речима „као обасјано“. А то није напамет казано. Како каже Хилденбранд, у тренутку кад садржај и облик, једро и опна једно друго нађу, за нас настаје стварност коју смо сами нашли, мајушан чин твораштва у самој нашој унутрашњости.

Отуда излази да смишљено и разумно усвајање језика може успешно ићи само тада када се речи право, непосредно асоцирају са њиховом садржином. |

Потребно је уз то додати: што предмет јаче осећај додирује тим брже се реч утискује. Ако се баш у тренутку севања, изненадног шума, брзог покрета произнесе реч која томе одговара то једва да се она може поновити“.:

И онај који влада богатом готовином израђених представа и појмова, добивених путем · личних утисака, показаће "тим јаче и памћење речи.“

Све се то у знатној мери односи и на састављање речи у реченице. Одређени низ предметних средстава у међусобној одређеној вези, тесно се асоцирају у ODN BI низ речи у облику реченице.

(ви наводи сад у општим потезима означавају пут којим учитељ мора ићи ако хоће ученика да научи владати матерњим језиком. У школи се мора неизбежно радити тако како ради природа: психолошко и физиолошко јединство мора прећи у дидактичко и методско јединство. Према томе, прелазећи на говорна вежбања учитељ мора пре свега да се постара да ученици заједно са разноликим облицима језика схвате и њихову садржину, да би се речи, по њиховом звучном својству, могле дати у неизбежном споју са њиховим вештаственим својством.

Како да се оствари то начело

Разуме се, деца у школу долазе већ са неком готовином стварних представа и појмова. У том добу она су већ стекла свој мајушни појам о свету, са зачетцима и моралних и

: Бен, „Наука 0 васпитању“. # Нечајев, „Експериментална психологија“ б

2:

'