Učitelj

25

зореских обавезника и обухвате стварне и најпрече потребе школе. Претарано велике цифре у школ. буџетима стварају навику код пореских обавезника да се и оно, што се може лако дати, не даје.

Сваки слални учитељ, па и учитељица, може да буде добар управитељ школе, ако је савестан, вредан и предан; без | тих одлика нема доброг ви учитеља ајош мање доброг управитеља. У селима, гле је школа неподељена, избор управитеља „силом околности вам је наметнут; у подељеним ви вршите избор — изберите онога који је најбољи.

Школске и народне књижнице.

Са средствима, која су сад на расположењу школама, 0 школ. књижницама као и битном средству спремања и усавршења учитеља не може се говорити озбиљно.

О народним књижницама као успешном средству за образовања може бити речи тек онда. кад кроз осморазредну основну. школу спремимо генерације, које се књигом могу служити и користити, Са данашњим процентом неписмених, са данашњом организацијом народне школе и сувише је мали избор корисних књига за инвентар народне књижнице, и врло, врло малени круг читалаца.

Па ако се при избору књига за народне књижнице не “врши строго одабирање могу више да штете него да користе, као што је то школ. надзорник ср. космајског то лепо утврдио износећи поједине пасусе Сенкијевићевог дела У жупном при„морју, дела несумњиве литерарне вредности, али коме, због пикантних места који терају румен сгида нашој чедној саљанци и сељаку, није било места у књижници сеоској публици намењеној „у има неге моралне чистоте“.

Школске баште.

Школска башта треба да је угледно и огледно имање, где се примењују најновији проналасци у пољопривреди, те да очигледно послужи за пропагирање и примену тих проналазака код најширих слојева нашег сеоског земљорадничког света. Само тако схваћени циљ школ. башта има свој гајзоп Фф еге. Овакве какве су, оне данас у већини служе искључиво „личној користи.

Дечија игралишта,

Дечија играилишта сеоских народних школа, организована онако како је то с надлежне стране прописано, остаће у Србији неостварљиви сан не само у садашњици, већ и далеке будућности,