Učitelj
Савремено гледиште на учење матерњег језика. 403.
Без сумње, већа продуктувност при читању постићи ће се-пак онда, ако ученик читајући какав одељак, заиста представља душевна стања, која би писац хтео изазвати у читаоца; онда ако ученик буде разумевао, представљао себи и осеЋао све оно што је писац осећао, кад је своје дело писао, тада би само постигли прави успех. Ми се морамо ста-, рати да ученици не само разумевају оно што читају, но да се спротитано уреже у њиховој души. Читање треба да се веже помоћу асоцијације и осећања са унутрашњим светом ученика. До таквог читања се може доћи само онда ако учитељ буде имао у виду извесне услове. |
Први услов, без кога је немогућно изазвати преставу у души учениковој о ономе што се чита; то је пажња, управљена на то да ученик створи себи представу и разуме садржину. Свако зна да кад ми посматрамо какав предмет видимо у исто време не само тај предмет већ и све што га окружава; али од свега до наше свести допире онај цредмет, на који је наша пажња обраћена. Остали предмети остављају само траг у нашој души али они се не садржавају у нашој свести. Тако на пример, читајући књигу, ми видимо пред. собом целу страну, све речи, али задржавамо у памети само ону реч, коју реч, коју читамо остале речи су изван наше свести, То исто бива и при читању каквога одељка; његова садржина може само у том случају допрети до свести ученика, ако његова пажња буде управљена на цео тај одељак.
Отуда је јасно да прво о чему треба учитељ да се постара: то спремити и скоцентрисати пажњу ученика на оно што ће читати. То ће учитељ постићи, ако пре свега удаљи украсе, који сметају пажњи. Ти су узроци двојаки ; прво спољни а затим унутрашњи. О спољним узроцима нећемо говорити, они су скоро увек у школи предвиђени. Тако, ако лупњава, отварање прозора и друго што расејавају ученике, по те узроке непажње обично учитељ одмах удаљава. Најзад ти узроци не могу имати великог значаја. Од веће су важности други: унутрашњи узроци.
Ученик од 8—13 година, који није навикнут да управља. својом пажњом, њему је тешко сконцентрисати пажњу по својој вољи на чланак, који он сам чита, или који му чита његов друг. Зато га не треба никад осуђивати а још мање давати му