Učitelj

Eksperimentalni metod u pedagogici 321

teži da dostigne izvesne etičke, ekonomske i političke ciljeve. A on će te ciljeve dostići ako ima potrebnih vaspitnih metoda, koji su dobijeni eksperimentalnim putem i to od strane onih, koji su i pozvati da ih primenjuju. To ne znači da nastavni metod sačinjavaju glavni cilj vaspitanja, već samo jedan sekundarni efekt i nastavnici moraju biti upoznati i sa ostalim vaspitnim principima koji im mogu biti korisni u njihovoj vaspitnoi misiji. Takve im principe pruža pedagogika koja, kao i ostale praktične discipline, ne može postojati u istraživaniu primitivnih zakona već u jednom sistemu primljenom od ostalih nauka i kontrolisanim primerima iz istorije i resultatima zajedničkog iskustva. Samo ne treba zaboraviti da ako hoćemo da vršimo jed:n uficai na fenomene, često ie puta samo dovolino poznavanje najobičnijih uzroka, koji ih određuiu, dovoljno je znati da izvesni uzroci imaju jednn fendenciju za proizvođenje jednog efekta i izvesni opet tendenciju, da ga učine pogrešnim. Tako n.pr. poznato je, da mišićna snaga uliva hrabrost, da fizičko zdravlje pomaže duhovnom zdravlju, da se volja određuje prema interesima it.d, ali bi bilo pogrešno verovati, da je jak čovek uvek i hrabar, da ie zdrav čovek inteligentan i dobar i t.d.

Pedagogika nam pruža pravila o vaspitanju ali za to mora da zna prvensiveno dijagnozu vaspitnikovih dispozija i okolinu u kojoj vaspitnik živi. Blagodareći progresima bioloških disciplina ona je već utvrdila mnoge uticaje, koji doprinose obrazovanju individualnih i kolektivnih karaktera i njihovih· mnogobrojnih zakona, ali su ipak još mnoge pedagoške propozicije hipotetične i mogu se formulisati jedino imajući na umu istorijske, etičke i geografske uslove. Ta nesigurnost, koja jie sopstvena svima naukama, koje imaju za predmet kompleksivna fakta, naterala ie pedagoge da pedagogiku ocepe od empirizma i da na studiju vaspitnih procesa primenjuju one iste metode, koje su i ostalim naukama donele one ogromne resultate. Tako je uveden i u pedagogiku eksperimenat u prilos čega Marchesini') piše: „Ko vaspitava dete, taj nad njim čini stalne eksperimente. Čas ide napred pokušavajući, čas sigurnim pravcem, čas obnavlja eksperimenat a čas ga modifikuje. Tako i učitelj svakoga dana primenjuie eksperimenat

1) Marchesini: „Corso sistematico di pedagogia*, str. 258.

Учитељ 2