Učitelj

О новим васпитним доктринама 327

појам, али је дете заузето ситницама које би хтело да стави у акцију, и о игри којој се предаје. Али је извесно, да дете између шесте и седме године, предајући се обично активности игре, почиње да се огледа и у активности рада. Оно постаје мало по мало способно да поставља циљ у односу, наравно са његовим наклоностима и способностима. Ученик који помаже учитељу у уређивању учионице, девојчица која помаже својој мајци у домаћем послу, уверени су о важности једне улоге, коју они, међутим, испуњавају играјући се. Ето при. мера где се активност оријентише према раду.

Најзад, чињенице доказују да је дете између осме и девете године способно за рад, у пуном смислу те речи, а то ће рећи способно је за теже напоре с погледом на постављени циљ. Ми познајемо децу која напуштају игру, да би радила њихове задатке. А познајемо и ону децу коју морамо отргнути од њихове игре, да би учила и која свој посао сматрају за кулук. Истина је, дакле, полазећи од игре којом се изражава спонтано и потпуно једно школско дете, да се мало по мало упућује раду, који је често мало саобразан његовим наклоностима, и који тражи напоре. Дешава се, да оваке покушаје само дете чини, али се дешава чешће, да оно потребује учитеља, који бе га поштедети дугих заобилажења, и који ће га помоћи, да извуче део своје природе потпуније можда, него ако се дете остави игри тежња и жеља.

Поштовање дечије природе. Ево у основи великог начела свих присталица генетичке и динамичке педагогике. Али како је не могуће пустити да се развијају без обуздавања дечије способности, онда се налазимо пред проблемом моралног васпитања, који поставља Клапаред: развијати добре тежње и способности, а отклонити рђаве. Најбоље решење овога предлаже Дуј у својој расправи „Морал и васпитање“. Да ли ћемо то примити са одушевљењемр Дуј, као што знамо, има веру у спонтану моћ детета. За њега дечије радње тумаче се напорима, и целокупно васпитна метода мора се позивати на активне моћи детета, на његову стваралачку и продуктивну моћ. У овом смислу метода моралног васпитања биће природна, и ми нећемо се зачудити што се новатори могу средити са свима онима, још од Русоа и пре, који су прогласили право природе. Кажемо пре Русоа, јер је дугачка