Učitelj

Психоанализа снова 649

Веома неповољно утичу и извесни рђави обичаји при излетима и школским свечаностима, а нарочито рђав пример оних, који се постављају деци за углед. Речи се морају ослањати на дела, иначе су празни звук, дим, који се растури при првом таласу ветра. Васпитавати треба примером, као што је на пр. на ви_ сокој школи васпитавао Масарик, јер је пример најмоћнији учитељ и ако учи без језика. Његова сугестивна снага почива на нагону за подржавање, који је код младежи знатно развијен. (У осталом, сви смо ми хамелеони, који примају боју своје околине). Учитељ каже деци својим животом више него непосредном наставом; његов пример је сугестија највишега степена. Баш зато, а и из љубави према деци, савестан учитељ оставиће се рђавих навика, јер добро зна, да младеж апстрахује моралност из његовог бића, а никако не из његових уста. Рђав је онај апостол, који препоручује воду а пије вино; рђав је васпитач онај који деци говори не пијте! — а сам седи свакодневно у кафани (што деци не остаје тајна), каже им не пушите! а она га виде како пали цигарету, чим их је пустио кроз школска врата. Може се с правом рећи у смислу Бјернсонових речи, да ко воли лулу и чашу више него децу, тај никако није оно, што би требао да буде.

С чешког, Б. Лукићка, учитељица.

Ог. Филип Медић.

Психоанализа снова

6. Сан као остварење жеље.

У будном стању ми смо обично склони да се одамо маштању, да стварамо, по својој вољи, дуге историје и мале романе, другим речима, да снивамо будни. Језик којим се изражава мудрост народа, назива ова маштања „будним сновима“ или сањаријама, вероватно зато, што постоји извесна аналогија између будних снова и снова за време спавања. Међутим, ствар чудновата, маштање као да нема ничег заједничког са сновима. Кад хоћемо да маштамо, немамо потребе да спавамо и свесни смо да маштамо: нити се наше маштање преводи — као наши снови — визуелним сликама или још