Učitelj
Десетогодишњи просветни рад у нашој земљи 339
Неки су учитељи референти убрзо по своме доласку упали у ону исту партијску замку, у коју су упали и школски надзорници. М због тога су изгубили битну ознаку своје функције, самосталност у раду. Убрзо затим, они су изгубили и утицај на ток ствари. Ако је и било каквог утицаја доцније, он је више долазио од личне јачине референта него од јачине његова положаја. Тако се дешавало, да су узастопно долазиле у једној влади личности за референте чији је утицај био осетнији и одмах за њима личности друге владе, чији је утицај био ништаван.
Учитељство је прве 2—3 године ћутало чекајући да установа стане пуном снагом на своје ноге, али најзад и оно је проговорило. Негодовање против учитеља референта јавило се прво у штампи, а после је избило и на учитељским скупштинама. 1925. године ствар је већ била доведена дотле, да је услед оправданих приговора на скупштинама о немоћи учитеља референата да помогну учитељству и школи, један референт, иначе учитељски ветеран, дао пред Главном Скупштином у Суботици свечану изјаву, да ће учитељи референти у будуће строго водити рачуна о заштити учитељских права и да ће се свом снагом одупирати партизанству које би из Просветне Централе потицало, или, ако у томе не буду успели напустити своја места. Нажалост ништа од тога није учињено. Нити је партизанство из Мин. Просвете уклоњено, нити су учитељи референти постали утицајнији у погледу заштите учитељских права, нити су они опет због тога напустили своја места. |
Данас имамо у Министарству Просвете учитеље чиновнике који раде своје дужности, чине као и остали чиновници својим личним утицајем кад мање кад веће услуге учи-
ељима, али у суштини њихов положај није постао једна легитимисана позиција за одбрану учитељских законских права као целине.
4. ЗАКЉУЧАК.
Просветна политика за последњих десет година није оставила за собом једну дубоку бразду, коју би историја забележила. Она није имала јасно израђене програмске линије, нити се на њој могла осетити целисходна сарадња просветне
ЈЕ
'