Učitelj

326 Учитељ

просветне ситуације у тако кратком периоду могу се одмах обележити. То су, у колико се тиче народне школе, у првом реду, учитељ, затим школа и административни органи. Ово. су, разуме се, најглавнији чиниоци, што значи да поред њих има и других, спореднијих, али због чијег се утицаја мора и моћ главних фактора релативно узимати.

Први разлог који говори за релативност утицаја горе обележених главних чиниоца јесте у томе, што су сви ти чиниоци изашли из одређеног односа претходне епохе те је и њихова улога, моћ и квалитет утицаја условљен тим приликама. С тога је за правилно решавање постављеног питања неопходно, да се у главним потезима упознају затечени односи. | _

Други разлог који говори такође против апсолутног утицаја обележених чиниоца јесте, што у својој сопственој епоси ти обележени чиниоци не делају самостално него су за- | висни од фактора политичке, економске и моралне природе и ако ови по површној оцени ствари немају са њима никакве везе. Општи дух јавног живота и јавног интереса уплиће се ипак у све односе и има свој рефлекс на сва питања тако да. се под тим околностима слабо може говорити о потпуној са-_ мосталности чинилаца. Зато, да се постави једна јасна историјска линија просветнога рада треба исто тако испитати социјално - политичку позадину свих чиниоца и њиховог делања.

1. ПЕРИОД ПРЕД РАТ.

Данас нам многе установе и схватања предратног пери ода изгледају много различније и удаљеније него што у ства ри јесу. То је један јак доказ колико је садањи период по са

држини друкчији него онај који је рату претходио.

У колико се тиче основних задатака и питања просветне политике, предратни је период био знатно простије од данашњега. Централно интересовање у то доба заустав љало се у главном на питањима техничке природе: издржавању школа и побољшању материјалног положаја учитељева. Учитељ је у то доба био плаћен свега неколико гроша. дневно. Већ је у широј јавности постала обична ствар, да је сеоски учитељ почетник имао мању надницу него срески пан