Učitelj

229 Учитељ

ма васпитања поближе упознају. Било је таквих 11 курсева, од којих су били најбоље посећени они о Монтесари методи, о Декроли методи и о Далтон-плану. Курс о Монтесори методи, који је био најбоље посећен, водила је сама г-ђа Др. Марија Монтесори из Рима, оснивач те методе. Г-ђа Монтесори на свом курсу приказала је свој рад на практичним примерима. Она је на конгресу учеснике курса заинтересовала, те је основано нарочито друштво присталица Монтесори методе која је проширена по целоме свету, а све се више и примењује, нарочито у почетним разредима.

Г-ђа Монтесори, која је свршила медицински факултет, добила је по свршетку студија место надзорнице школа за ненормалну децу и ту се заинтересовала за њихов развитак и њихово васпитање. После као управница такве једне школе, имала је прилике да проматра и васпита такву децу и дошла је до извесних метода, које је са великим успехом применила и на нормалну децу. Г-ђа Монтесори је своје методе опробала у свом „Дечјем дому“ у Риму, који је основан 1907 г. Она је на једном јавном предавању на конгресу под насловом „О принципима психологије у васпитању“ изнела своје погледе на васпитање деце. У том предавању је истакла, како треба деци пустити слободу рада, како се морају испитивати дечје склоности, а онда за њих стварати погодан амбијенат за рад и изгриђивање њихових дарова. Деца треба у школи да раде са предметима, а не са појмовима и речима. Деца се развијају у еволуцији, а не у етапама и дете има поред своје властите индивидуалности још и свој властити ритам развијања, који се разликује од ритма душевних процеса одраслих. Ако се не води при васпитању рачуна о ритму дечјег развитка онда настају неспоразуми и несхваћање детета. Г-ђа Монтесори успоредила је развијање детета са развитком других живих бића, па констатовала, да и у царству животиња

млади имају сасвим друге особине, него у каснијем свом развитку, а неке, као што је случај са жабом, сасвим се мета-

морфозују. Васпитачи треба да имају то на уму и ради тога да допуштају слободу дечјем развијању и да нарочито респектују њихову стваралачку природу и искористе њихову жељу за игром и радом.

Курс Декроли-методе водио је г. Овид Декроли, проф. пдечје сихологије и психолошке паталогије на универзитету