Učitelj

“

Књижевни преглед 238

их у свему усваја. То има својих добрих и незгодних страна: добро је упутити читаоце на нове покрете, али ће многи од њих тешко бити у стању да се с њима довољно упознају на другом месту; исто тако г. Рајичић, који и по своме схватању и по своме раду не изостоје иза савремених тежњи у овој области, ипак не напушта Хербартове формалне ступњеве. А сви ми знамо колико укочености, извештачености и мртвила уносе ти ступњеви у наставу кад их спроводе невешти учитељи. У својој Методици матерњега језика (друга свеска његове Посебне дидактике) г. Рајичић је дао много више упутстава за рад према савременим захтевима, те еј сва коме читаоцу, који буде пажљиво читао и правилно разумео, управо немогућно да падне у поменуте погрешке. Ова је пак књига постала како то рекох, у доба кад је Хербартов правац био нов, и кад су га усвајали и они који га данас с правом напуштају, те је због тога и ова прва свеска била много више хербартовска од друге, која је писана много доцније. Г. Рајичић је унетим изменама много ублажио тај утисак, а надамо се да ће у том правцу наредно издање отићи још даље.

Највише допуна учињено је код религијске и историјске наставе. Тако су нпр. врло добре напомене 4—6 на завршетку излагања о обради религијског градива (стр. 10—13); ново излагање о задатку историјске наставе (стр. 14—16) и др. Редовно позивање на главне заступнике било при историјском прегледу било при обележавању нових гледишта такође је врло корисно. Поред тога је гдегде исправљен и ред у излагању. На овај начин књига је, као што рекох, добила знатно у својој вредности. Она је и досад била најбоља и најраспрострањенија методска књига код нас. У новом издању она заслужује сваку препоруку. А као што сам раније већ рекао за Методику матерњег језика, Посебна дидактика г. Рајичића је једина књига хербартовског правца коју и противници могу без оклевања препоручити.

Желети је да г. Рајичић што пре изда и Методику рачунске наставе. Тада ће његова посебна дидактика обухватити све предмете, те неће бити потребно да наставници и ученици поред ње употребљавају и друге књиге, често пута врло сумњиве вредности.

ве ВР И.

Испитивање и мерење интелигенције код деце. С француског превео Момчило А. Милетић, наставник Учитељске школе у Јагодини. >

На познавање индивидуалних особина ђака, а варочито на одређивање и класифицирање њихове интелигенције новија педагогика полаже велику важност и значај. Не само да ће успех наставе бити сигурнији, него ће имати и много других.