Učitelj

Органске сметње напредовању ученика 501

жање писанке на клупи, недовољна светлост у учионици и ситна слова у књизи потпомажу искривљеност кичменог стуба. Сталним ношењем књига и ђачке торбе у једној истој руци тело се једнострано оптерећује и проузрокује кривљење кичме у страну. Штетно је и дуже стајање ученика, изван клупе, било за казну или иначе. У колико је дете млађе, у толико треба да стоји краће време, јер стајањем тело узима принудан став.

Али не греши само школа у овом погледу. И кућа носи велику одговорност. Ношење деце само на једној руци, неправилно седење при изради домаћих задатака, за клавиром, за време ручног рада, јахање на точку и др. штетно утичу.

Поред поменутих рђавих страна, грбава леђа су и естетички веома ружна појава.

Из овде изложених органских недостатака јасно се види да су они у многоме узрок слабљењу духовних снага, а с тими сметње напредовању ученика. Пре него што ћу завршити свој чланак сматрам за потребно поново да нагласим, да између тела и душе постоји тешњи узајамни однос него што се обично мисли. У најновије време је запажен тесан однос између величине тела и духовних способности.

Наука је пронашла и друге биолошке односе између тела и духа. У телу се налази већи број жлезда, које луче у крвне судове извесне своје продукте, назване хормоне, који имају јако, дејство не само на структуру тела, већ и на духовне моћи и човечји карактер.

Тако на предњем делу врата, с обе стране гуше, испод коже се налази сунђераст орган, који својим обликом потсећа на штит старих римских ратника и због тога се зове штитна жлезда. Она · садржи око 2 стота дела грама јода, који веома разблажен доспева у крв и врло јако дејствује на нерве, срце, рашћење тела, духовне радње и карактер. Када та жлезда отекне, добија се гушавост. Код кепеца и кретена је абнормална, болесна штитна жлезда. Дакле од хиљадитог дела грама јода зависи да ли ће се човек не само нормално телесно развити, већ и да ли ће логички мислити, бити слабоуман, вредан или лењ>г

Несумњиво је да постоји тесан узајамни однос и између народног здравља и народног благостања. У којој мери боље