Učitelj

574 Учитељ

редима предузима. Сасвим је једнака штета, увели нераздељену наставу у ма које разреде, јер колико је градиво за децу у ТУ разреду, толико је и оно, које је прописано у | разреду за децу у [ разреду. Оно је опредељено према способностима, снази, узрасту и моћи схватања дотичне деце. Могло би се шта више рећи да је нераздељена настава за ниже разреде тежа, него за више, с обзиром, што су деца у нижим разредима физички слабија, а и психички неразвијенија. Дакле из свега овога досадањег излагања види се јасно и непобитно, колико је нераздељена настава штетна за децу. Она је, као што сам напред рекао, мучење деце.

Разуме се, да и настава њоме губи. Градиво се не може да свлада онако, како се то захтева, и како се то у редовним приликама тражи.

Нераздељена настава доноси да деца лако заборављају, што науче; јер је велики интервал између радног школског времена. Пола дана деца нису у школи и за то време изложена су разним утисцима, који им истискују из свести стечена знања и науку.

Нераздељеном наставом учитељ не може да се посвети потпуном индивидуализирању деце, јер му је стално пред очима програм, који има да сврши и све време искоришћује, да се о њега не огреши и да га сврши, те не добија времена, да се удуби у дечји живот, да се с децом потпуно сроди, као што то педагогија хоће и тражи.

Па да пођемо и од себе! Непрекидни школски рад, који захтева нераздељена настава, и учитеља умара и он је оно способљен за друго пола дана тако, да он лично трпи и ту штету, да му се још и завиди, што и друго пола дана није у школи. Неповољно га тангира и та околност, што он нераздељеном наставом не може да даде оно, што се може дати редовном наставом.

Народ тако далеко иде, да много пута проширење школе тумачи на штету учитељеву, јер је мишљења, да учитељство тражи проширење школе, да може у школи само пола дана да ради, а пола да се шета.

- (Осим тога осећа се каткад и завист сеоских претставника, ако учитељ има стан у нарави, а међутим на школи по-