Učitelj

Душевни развитак детета 579

блиставе ствари. Пре је дете само прекидало спавање, да би без суза плакало и тако од своје околине захтевало помоћ за своје животне радње сада се почиње будити душа одојчета, лице му је изразитије и први осмех му се појављује на уснама. Тиме дете почиње, да се приближава разумном људском бићу, човеку. То, да се код младог бића развијају могућности разумевања, то, да је у стању да својом околином измени осећаје и мисли, чини дете блиским човеку. Мајчина љубав, оно вечито тепање и понављање нежности, оно слатко миловање раздрагају дете до срећног и задовољног осмеха. Испочетка одојче само нешто криви уста, тако да није одмах ни јасно, да ли то значи смех, али доцније се осмех све више ослободи, и дете у шестом месецу већ је у стању да се гласно и од срца смеје. Упоредо са осмехом развија се и фиксирање предмета и деца мотре на своју околину. Способност за посматрање околине захтева већ доста развијено душевно стање. Да би дете могло очима пратити један предмет, мора се следеће у његовом мозгу збивати: дете мора предмет видети, слика предмета му не сме бити равнодушна, и она мора код детета пробудити жељу за њено дуже посматрање. Ако је одојче већ способно за такав доживљај, онда ће ускоро и да руком хвата виђени предмет. Свесно гледање предмета, пажљиво посматрање околине и жеља, да се виђени предмет и руком дохвати, изрази су интелигенције одојчета. Нормално развијена деца располажу већ у четвртом до шестом месецу живота овим способностима. Још у ово рано доба даду се приметити неправилности у душевном развитку детета. Деца су мирна, апатична, као у доба новорођенчета. Деца неразвијених душевних способности тек доцније или никада не науче једноставно гледање и хватање предмета.

У другој половини прве године је могућност изражавања знатно богатија. Расположење детета не препознајемо само по плачу и смеху, него дете гуче и формира неке нарочите гласове. Обично је гукање израз добре воље, али исто тако може изразити и нерасположење детета. Дете почиње да се игра, па ако нема ништа друго и са најближим предметима, који га окружују.

До краја прве године живота не појављују се више нове способности, које би говориле о буђењу разума и у другом смеру. Дете је научило за првих шест месеца свога живота да употреби чула, помоћу којих свет испитује. Оно у игри непрестано гледа, пипа и слуша. Тако ће дете бити у прилици, да прикупља све оне

.