Učitelj

580 Учитељ

разнолике утиске, из којих ће зидати своје нове претставе, основе својих доцнијих мисли. Пажња којом дете све посматра, развија се брзо. Оно се хвата, што зажели, и постаје опасност за ломљиве предмете своје околине. Најлепша је играчка комад папира, пошто дете овде може да проживи све могућности својих руку и прстића, и резултат ове игре су папир подеран на најмању парчад.

Дете се упозна са лицима своје околине. Само ти утисци, нису дуготрајни, јер оно се већ после неколико дана привикне на ново лице и заборавља своју прву симпатију. Лице одојчета је живо, на њему се читају радост и бол, и већ у то доба се деца индивидуално разликују, једно је увек насмејано и живахно, друго одговара на све покушаје зближења озбиљно, плашљиво. Само на једну ствар се не сме поред индивидуалних разлика заборавити, т. ј. у коликој се је мери бринула околина за душевни развитак одојчета. Сасвим другојачији утисак чини одојче, што је расо у у породици, која га је окружавала љубављу, и одојче, што је расло у једном заводу. Прво је живахно, интелигенција му је развијена, док друго дете однеговано у заводу чини утисак много млађег детета, по своме душевном стању. Чак шта више често и душевно заосталог, и ако су оба детета, (оно у породици и оно у заводу). . донели на свет исте услове за душевни развитак. Рђава телесна нега, подхрањивање и болест одојчета штетно делује на његово душевно развијање. Исто тако душевна запуштеност штетно делује на телесни развитак детета. Опажало се, да су деца, која су имала довољно хране и све остале услове за свој нормалан развитак ипак заостала телесно и закржљала, ако нису имала и одговарајућу душевну негу. |

При крају прве године код детета се јавља и осећајни живот. Његове симпатије припадају оној особи, која је дневно с њиме, која га храни и негује. За дете је свеједно да ли је то мајка, тетка или дадиља. По прастаром нагону беспомоћног бића дете поклања сву своју нежност и љубав оној личности, која њему помаже. Само осећај привржености је код детета доста површан, пошто оно брзо заборавља. За неколико дана дете А стару дадиљу и заволи нову. ;

Развитак говора пада у другу годину живота, у доба одојчета изговарају се само једноставни дупли слогови, као ба-ба, ма-ма.