Učitelj

584 Учитељ

„Друштвени уговор“ није био само еванђеље Француске крајем 18 века: он остаје то и сваке данашњице, која се било како огреши о природно човеково право; „Емил“ је у основи својој све актуелан док целокупно васпитање не буде прожето мишљу: да дете има природно право да буде дете; „Исповести“ не застаревају док се макар како уметности спори њен основни услов опстанка: слобода стварања.

Када је Елен Кеј пожелела „потоп педагогије", није она без јакога разлога баш „Емила“ унела у онако мали број педагошких дела, које би требало да спасе новом педагошком свету. Елен Кеј је само даље развила, у свом „Веку детета“, основну мисао „Емила“. Већ по томе се може закључити: колики је утицај Русоа на педагошку садашњигу.

А интересантно је истаћи: да Русо уопште није био никакав васпитач. Није био, кажу, ни отац. То је одиста парадокс: да човек који практично није имао никаква смисла за дете, који практично није познао васпитање, да је он дао непролазне мисли о васпитању, да је он открио свету дете! |

До Русоа назор читавог света био је : да је дете човек у малом, ћотопсшиз. Један писац је као илустрацију таквог схва-_ тања о детету навео ондашњу моду у облачењу деце: да је била мода маркиза и маркизица у малом: у целом стању одраслих. према детету избијало је то схватање: и у игри, у понашању, говору од детета се тражило да оно буде одрасло, да се равна према назорима одраслих. Свакако је то несрећни утицај средњег века и његова лекетизма. Јер средњи век је заступао догму о паду човека тако: да је баш дете доласком на свет сматрано као сама инкарнација прародитељског гргха. Зато се схватало да је прва и једина дужност васпитања: негирати и сузбијати све што одаје само дечју природу, подизати одмах одрасла у детету, пошто рашћење и сазревање значи исто што и слабљење и закржљавање греха и злог. Тако је негирање и просто сузбијање детињског у детету у ствари основни принцип васпитања. Отуд је произишло потпуно поробљивање дечје природе, и она је у опште потиснута и угушена претставом одрасла ч0века. Исто тако из истих побуда су произашли назори: да процес којим дете треба да се преобрази у одраслог треба што више убрзати, временски свести на најмању меру.

С обзиром на овакво схватање детињства и детета став. Русоа значио је радикално обртање ствари: истинску револуцију.