Učitelj

Русо и педагошка данашњица 585

Он је пркосно и са пуно ентузијазма истурио схватање: да дете има природна права: да његово детињство буде интегрално поштовано. Јер дете има неоспориво право да буде дете; природа му је дала то право, и човек не сме да се о њега огреши. Шта више: негрешење о то право једини је смисао правог васпитања, и једина могућност васпитавати.

Русо је до овог сазнања дошао што је свој основни филозофски принцип применио и на дете. То је његова вера: да је природа истинско добро, а култура дух зла и несреће; то је вера: да је ирационално у човеку — а ту је и права снага човека — носилац оног што филозофија зове кг шттши ђопшо, док је рационално уз машту прави узрок човекову паду, који је изражен у култури. Следујући том свом основном ставу према животу уопште, Русо у детињству човекову налази неначето добро, и у детињству ч40вечанства осуство несреће. Јер је детињство доба ирационалног; мисао ношена маштом тада још није бацила на своју сенку зла и несреће. Носећи готово кроз цели свој живот у души дубок и болан раскол између осећања и мисли, Русо је само у екстази налазио јединство себе, смирај и срећу; он је само тада осећао величину себе као човека, који се иначе, зна се, спуштао у порок и нечовечност. У тренутцима када је био на висинама емоције, екстазе, он је открио детињу душу; своју снагу он је осетио у снази његове душе: у емоцији, инстинкту, том примерном покреМ саме природе. То интуитивно сазнање дато је у уводним речи-

а, а, „Емила: све је добро како изађе из руку творца...“ А људе, чији је непосредни смисао за овакво уживљавање затрвен мислима, разумом, он упућује на то своје откриће речима: „АНИЈЕ дете, јер је сигурно да га не познајете добро!"

Какво је ово гледање Русоа у огледалу педагошке данашњРице“. |

Речено је за Песталоција да је Коперник педагогије. Међутим, то припада у пуној мери Русоу. Песталоције је само даље развио сазнање до кога је први (и поред Монтења и Лока ипак први!) дошао Русо. Он је дете начинио сунцем око кога се окреће · васколика васпитна делатност и организација.

А цела данашња добра педагошка теорија и успешна пракса темеље на том гесту; излазна тачка васколике педагошке делатности јесте принцип: „Поћи од детета! Саображавања детету!“