Učitelj

Учитељ Љуба Миладиновић 998

«старих учитеља са новим школским данима и ставом новога „учитеља, испало је на штету старога стања, а на похвалу новога. Разлика је та била огромна.

Миладиновић је улазио у школу са осмејком, миловао "нас, храбрио. Одржавао је ред и дисциплину радом, дечјим играма, занимљивом наставом, заинтересованошћу, згодним „примерима и исцрпним проматрањем и проучавањем свакога ученика. Спуштао се до нас као отац, као друг. Све у заједници с нама, и на часу пи у дворишту, и на игри. Вољно је сносио наше несташлуке и исправљао погрешке наше мудрим саветовањем, примерима, упућивањем. Он је неговао „нашу живост и покрет, знајући, да је у томе здравље и да се деца не смеју ни за какве циљеве умртљавати и кочити. Сваком своје, а деци дечје. Било је вреве, ларме на часу, "била је каткад па и почешће и која Љубина тежа казна, као наслеђе старе школе, али су то деца весело сносила и слушала радо и вољно господинову опомену.

Он је све чинио, да нам се покаже и искрен пријатељ и одличан учитељ, и благ и строг, како кад треба, није никад „дао да се и његова доброта злоупотреби, него је имао у свему такт и одмереност једног педагога. Чинио је утисак, као „да се решио да-живи само с нама и да нас никад не остави. А у тој илузији и ми смо били и то нам је давало воље за рад.

Суботом по подне би Љуба приредио разговор, где би причали, шта је ко доживео добро или зло, или шта је учи_нио. Тако би се узајамно критиковали, завиривали један другом у душу и у саме себе, те би се боље упознавали, поправљали, дотеривали и познавали, шта је зло а шта добро. А то нас је све дисциплиновало и није требало никаква насиља учитељева за одржавање реда и кажњавање погрешака. То нас је чинило и частољубивим.

А Љуба је умео побуђивати нас на вредноћу, на послушност и на утакмице сваке врсте. Грабили смо се ко ће боље научити и израдити задатак, ко ће више задовољити господина. А његова хвала и покуда много су нас освајале.

Једном доцније у ТУ разреду, код старог учитеља Југовића, после дивног Љубиног рада били смо сви, без изузетка 'несташни. И јадни Југовић није нас никако могао умирити. -И ако сам добро учио, ипак сам често бивао немиран. Те би

Учитељ у 38