Učitelj

Лаичка школа у Чехословачкој ТО

ђански живот. У пракси то је школа у којој се не предаје ни једна веронаука, ма да се не дела ни против једне вероисповести. У вишим разредима предаје се, у оквиру културне историске науке. о разним вероисповестима, на најобјективнији начин, без субјективне критике појединих веронаука. Лаичка школа оставља евентуално васпитање верског осећања и исповедања, искључиво ваншколском васпитању цркве и породице, у колико га сматрају потребним за своју децу. Како светско верско гледиште има врло разнолик и субјективан вид код појединаца и код разних конфесија, школа не може конкретно да се посвети неговању верских назора, јер би у многоме изневерила свој основни задатак т. |. васпитање у смислу грађанске солидарности, справедљивог социалног чувства и васпитања младежи на научној основи. Одричући се права и дужности верског васпитања, лаичка школа се за то не одриче моралног васпитања. Морал лаички, грађански или природни, ако хоћете, који негује неутрална школа, није конфесионални морал, али зато није ни атеистички морал. Оставимо овде на страну теориски проблем, да ли је сам морал природног порекла или не, али у школи се ослањамо на сасвим поуздан факт, да морална пракса, делање људи, њихово оцењивање моралних догађаја и појава у основи је потпуно исто код свих пристојних људи данашњег времена, па нека је њихова субјективна, морална мотивација ма каква, нека је верска, или позитивистичка, или ма која друга. Овоме живом (стварном), практичном моралу учи лаичка школа а оставља породици, евент. црквама, да у свом приватном делању допуне овај морал код своје деце још и верском мотивацијом.

Школа као најважније средство за васпитање друштва мора да посвети своју пажњу на првом месту оним васпитним циљевима, који зближују индивидуе, а не оним, који их раздвајају, мора да се у свом послу ослања на то, што је објективно прихватљиво и друштвено потпуно изграђено, у духу демократског друштва. Субјективност и пристрасност појединих верских конфесија раздељу је, не зближава и зато не могу бити принципом школске наставе у демократији, тако као што то не могу бити ни конфесије политичке, класне и сличне.

Настава раздељена и диференцирана по циљевима верским, класним или по другим субјективним нијансама свет-