Učitelj

НРК

Нове књиге и листови 13:

В) Нове књиге и листови

Сећозјомепзко — јидозјамепзка гемџе. Уредници: От. Ат1. ОНЕ из Прага и Момчило Милошевић из Београда. 1930 год.

Изашла је прва свеска ове Ревие, којој је задатак гајење школских и културних веза између Краљевине Југославије и Чехословачке Републике. У уводу часописа штампана је Декларација о школским и културним везама наше државе и Чехо-

словачке. Декларација ова потписана је новембра 1929 од стра-

не министра просвете Краљевине Југославије г. Б. Максимовића и министра просвете Чехословачке Републике г. Ивана Дерера. Затим је штампан чланак г. Момчила Милошевића: „Школске и културне везе Краљевине Југославије и Чехословачке Републике". У овом чланку г. Милошевић говори о историјату и циљу Декларације о школским и културним везама наше државе и Чехословачке. Сматрамо да је потребно да се наши читаоци упознају са овим зближавањем нашим и чехословачким, те због тога доносимо чланак г. Милошевићев у целини:

„Потреба за: ближим додиром осетила се подједнако интензивно на обема странама још првих дана по завршеним ратним тегобама. Међупарламентарне конференције 1927 и 1928 г. у Прагу и Београду, а завршене Дубровничком културном резолуцијом, претресле су, у главном, целукупан програм о југословенској — чехословачкој културној сарадњи. Одлучујући фактори, приступајући најзад изради Декларације од 13 новембра 1929 сматрали су да ће њоме довољно обележити линије, којима се тај рад има кретати у наредним годинама.

На темељу постојећег уговора о савезу, овом Деклараци1ом, пре свега, треба да се прошире могућности за што боље међусобно упознавање. Путем приближавања школства, науке; уметности и просвете уопште, несумњиво је да ће се допринети много формирању младих снага, које ће у духу Декларације радити за будућност. Може се поуздано рећи да је Дан југо-

словенско-чехословачке узајамности, који се већ две године | одржава у свим југословенским школама на дан народног уједињења Чехословачке, побудио велико интересовање наших

омладинаца. Несумњиво, одгајивање омладине на идејама братства међу Словенима стоји пред нама као велики задатак, од чијег се повољног решења могу очекивати најбољи резултати. Приближавање наставе у школама, са нарочитом пажњом за изучавање језика, географије и историје братског народа, учиниће да буду разумљиве многе појаве у историјском животу тога народа. Састанци омладинаца приликом узајамних екскурзија, заједничка летовалишта, феријални курсеви, међусобна социјална помоћ студентима итд. допринеће знатно да