Učitelj
86 Учитељ
калфе“. О неоправданости оваквог гледишта не треба ни говорити. Друга је ствар. ако се притом мисли на оно гледиште, по којем учитељима и учитељским кандидатима не треба наметати једну одређену методу већ их пустити да према својем схватању изберу за себе најподеснију. У пруским учитељским академијама нпр. избор методе је слободан: студент се упознаје с основама свих метода, па се сам одлучује за једну која ће бити „његова“. О томе је већ говорено у „Учитељу')“. Такво гледиште иде у уприлог нашем излагању. Једна здрава, али и врло опсежна мисао је тиме наглашена. Она претпоставља пре свега темељно учитељско образовање, на основу кога учитељ једино може израдити своје самостално схватање, своје мерило за оцену свих метода и новина, пе према томе и своју методу. На месту, где је ово гледиште додирнуто, поменуто је да је оно доведено у везу с погледом Песталоцијевим на наставну методу. Он је тврдио да нема „две добре наставне методе, само је једна добра — а то је она која савршено почива на вечним природним законима“)“. Сећање на Песталоција у овој прилици не може се узети као везивање двају супро_ тних гледишта. Напротив, оба су гледишта у основи иста, јер тежиште питања при тражењу добре наставне методе лежи у „савршеном“ познавању „природе“ дечје психе и живота уопште. То „савршенство“ нису ни психологија ни педагогика
још открили, а по битној „природи“ душевног живота тешко.
да ће се икад моћи без остатка утврдити. Треба ли такво сазнање да обесхрабри васпитаче! Зар да напусте сваку тежњу ка савршенству, па да се попут простог занатлије задовоље „методом“, на коју су навикли, па били она очигледно погрешна или недовољна! —
Закључци, који се из предњих напомена намећу, очигледни су. Разноликост васпитне и наставне методе услов љена је разноликошћу у схватању природности у Песталоцијевом смислу, природног пута којим иде развитак. И доклегод наука не дође до савршеног схватања те природности, дотле разноликости мора бити. А ни онда не би ипак било „савршене“ једнообразности у васпитном и наставном раду,
у) Свеска за април 1930, стр. 609 и даље.
>) О основи науке о васпитању, стр. 56.
а на ода аса
|
Ца
Ма ае