Učitelj

172 Учитељ

правим, животним дечјим опажањима, што им је туђе с обзиром на дато место и што рачуна на „дете уопште“.

Дајте деци по количини доста наставног градива, али таквог градива за које је припремљена њихова душа месним условима и околностима! Дајте им таквог градива чак и више, него што им дају садашњи уџбеници и деца ће то градиво усвојити, оно ће постати њихова трајна духовна својина и потстицаће их на даље самообразовање по изласку из школе. Тада ће се срушити зид, који сада постоји између школе и живота, између школске књишке наставе с једне, и знања потребних за будући живот ученика, с друге стране.

Не игра улогу количина градива које треба ученици у школи свесно да савладају, већ вешти избор његов, избор, који се мора извршити у вези с узрастом ученика и месним условима у којима се школа налази. Такав избор наставног градива олакшаће деци рад у основној школи и повећати вредност знања, која у школи добију, повећаће га како с тачке гледишта педагошке, тако и с тачке гледишта народа у коме се школа налази. Јер, да би настава у школи стварно васпитавала и формирала ум и вољу код деце, нужно је зближити наставно градиво с личним претшколским и ваншколским дечјим опажањима, везати га с даним местом, с изучавањем овога места у разноликим односима. Потребна је локализација наставног градива у школи.

9) ЗАВИЧАЈНА НАСТАВА КАО НАСТАВНИ ПРЕДМЕТ И ЛОКАЛИЗАЦИЈА НАСТАВНОГ ПРЕДМЕТА КАО МЕТОД

Да би се школа што више приближила животу створен је посебан предмет, завичајна настава. Шта је прави садржај новог наставног предмета — завичајне наставе — педагозима · није било потпуно јасно, па ипак, такви су форсирали, да се завичајна настава призна за посебан предмет у школској настави.

Међутим термин „завичајна настава“ одавно се употребљава у настави школске географије и означавао је први циклус географских занимања и знања, који је заснован на непосредном упознавању и посматрању, на принципу очигледности и поступности и на извођењу екскурзија у околину школску. Наравно да се ту завичајна настава не истиче